Svedočio sam 23. oktobra pred Porotom savesti na Tribunalu za Gazu. Moje izlaganje bilo je fokusirano na ekonomske sile u osnovi genocida nad palestinskim narodom. Prenosim ovde taj govor u celini.
Zovem se Janis Varufakis. Ja sam ekonomista, političar i aktivista grčkog ogranka MeRA25 i panevropskog pokreta DiEM25. Ovde sam u svojstvu stručnjaka za način na koji kapitalistička dinamika podstiče i pojačava genocid nad palestinskim narodom.
U nameri da pomognem poroti da donese informisanu odluku, baviću se ekonomskim silama u osnovi saučesništva globalnog kapitala najpre u etničkom čišćenju Palestinaca, a odnedavno i u genocidu nad njima.
Porota bi trebalo da ima na umu da se genocid isplati, a kasnije ću argumentovati da se genocid isplati još mnogo više kada u njegovom izvršenju učestvuje novi oblik kapitala.
Za početak, porota bi trebalo da zna da se kapitalizam hrani ljudskom bedom i čistom destrukcijom. Zato nema nikakvog paradoksa u tome da, u vreme kada potražnja, proizvodnja i poverenje potrošača beleže nagli pad u Izraelu, izraelska berza ne samo da nije pala od početka genocida u Gazi, već je porasla za preko 160%.
To odražava osnovnu političku ekonomiju okupacije, a naročito način na koji su hiljade izraelskih kompanija povezane sa američkim, evropskim i korejskim megakorporacijama – uključujući i najmoćnije svetske finansijske konglomerate – čineći međunarodnu mrežu koja se neprekidno širi od oktobra 2023. I čim je izraelski budžet za odbranu udvostručen, ta mreža je usmerila velike „investicije“ u izraelsku ubilačku mašineriju.
Za više detalja o tome, porota bi trebalo da uzme u obzir izveštaj specijalne izvestiteljke UN-a za okupirane palestinske teritorije Frančeske Albaneze pod nazivom „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“.
Naravno, ništa od ovoga nije novo. Istorija nas uči da su ekonomski interesi bili ključni pokretači i pomagala kolonijalnih poduhvata, a često i genocida počinjenih u tim poduhvatima. Korporativni sektor je bio sastavni činilac kolonijalizma od njegovog nastanka, pri čemu su korporacije – počev od holandskih i britanskih istočnoindijskih kompanija – istorijski doprinosile nasilju nad autohtonim stanovništvom i zemljištem, eksploataciji i konačno oduzimanju imovine, načinu dominacije poznatom kao rasni kolonijalni kapitalizam. Izraelska kolonizacija okupiranih palestinskih zemalja nije izuzetak.
Porota bi trebalo da bude svesna načina na koji se na primeru Palestine danas prepoznaju sve tri faze kolonijalne eksproprijacije.
Prvo je nastupila faza otvorene eksproprijacije – brutalne pljačke zemlje i pretvaranja starosedelačkog stanovništva u jeftinu ili robovsku radnu snagu. Ta faza, koja je dovela do uspona kapitalizma u 18. veku, bila je evidentna u Palestini od Balforove deklaracije, a posebno tokom i nakon Nakbe. Palestinska zemlja je brutalno oduzimana, a Palestinci su bivali prognani ili zatvarani u bantustane koji su kolonizatorima, barem do druge intifade, bili izvor jeftine radne snage.
Druga faza modernog kolonijalizma, poznata i kao neoimperijalizam, nije se toliko ticala pljačke zemlje koliko je imala za cilj da obezbedi tržišta za višak robe kapitalističkih centara koju nisu mogli da apsorbuju na domaćem nivou zbog nedovoljne potražnje. Ova neoimperijalistička dimenzija se pojavila u Palestini kada je Izrael počeo da apsorbuje ogromne količine oružja iz SAD, Nemačke i Velike Britanije, čime je značajno doprineo ukupnoj potražnji u tim zemljama. U skorije vreme, izraelski proizvođači oružja uspeli su da uđu u ovu igru kao izvoznici. Visokotehnološko oružje koje je isprobano i testirano na palestinskom stanovništvu izvozi se u strane zemlje, uključujući i (sramotno) moju zemlju Grčku i mnoge arapske države.
Treću fazu savremene akumulacije kapitala koja napaja eksproprijaciju kod kuće i kolonijalizam u inostranstvu nazivam tehnofeudalnom fazom. Ona podržava akumulaciju novog, radikalnog oblika kapitala koji sam nazvao kapital u oblaku.
Porota treba da zna da je kapital u oblaku mreža mašina – sačinjena od telefona, tableta, servera i algoritama – koja radi nešto izvanredno: mi tu mrežu obučavamo da nas ona obučava kako da mi nju obučimo da nas dobro upozna i manipuliše našim ponašanjem, što vlasnicima kapitala u oblaku obezbeđuje ogromnu moć da nam rade stvari protiv naše volje koje su u njihovom interesu.
U tom kontekstu, porota bi trebalo da uzme u obzir činjenicu da nijedna zemlja nije dala takav pristup biometrijskim podacima stanovništva kao što je Izrael dao IBM-u. Od početka genocida u Gazi, Microsoft, Amazon, Alphabet i Palantir šire penetraciju svog kapitala u oblaku zapanjujućom brzinom. Softver za prepoznavanje lica, algoritmi za izbor meta i automatizovani sistemi za izvršenje testiraju se u realnom vremenu, proizvoljno i sa manje etičkih ograničenja nego u eksperimentima na laboratorijskim miševima. Američki tehnološki giganti su prosto prezadovoljni ovim stanjem stvari.
Rat je, dame i gospodo, uvek bio profitabilan. Trgovci oružjem se bogate snabdevajući oružjem najboljeg ponuđača. Indirektno, sve vrste kapitala – uključujući i kapital koji je proizvodio robu široke potrošnje – akumulirale su se brže u vremenima rata i razaranja. Ali, u ovom tehnofeudalnom dobu, kapital u oblaku akumulira novu moć na bojnim poljima, direktno poboljšavajući kapacitete svojih algoritama da razumeju ljude i manipulišu njima. Nema boljeg načina da kapital u oblaku poveća svoju efikasnost od iskustva koje stiče u realnom vremenu praćenjem ponašanja vojnika i manipulisanjem tim ponašanjem, analizom izbora meta, političara koji ih podržavaju i, što je tragično, stanovništva koje je izabrano za odstrel.
Porota bi zato trebalo da bude svesna činjenice da će današnji AI alati za ciljanje koji maksimizuju smrt i razaranje u Gazi, sutra pokretati algoritme Amazona, Gugla ili Majkrosofta koji nas navode da kupujemo stvari koje nam nisu potrebne niti ih želimo; koji truju naše razgovore na društvenim mrežama; koji obespravljuju proletere, vozače, medicinske sestre i radnike u skladištima.
Drugim rečima, pozivam porotu da uzme u obzir da je ono što se dešava u Palestini, etničko čišćenje i genocid koji su u toku, u potpunosti isprepleteno sa oblicima eksploatacije i trovanja globalnog društvenog miljea. U tom smislu, sloboda svih nas u ostatku sveta je u dubokoj vezi sa oslobođenjem Palestinaca od kolonijalizma, eksproprijacije, straha i manipulacije.
Da zaključim, želeo bih da se zahvalim poroti na njenom značajnom radu i da zamolim njene članove da obrate pažnju na način na koji kapitalistička dinamika, posebno ona koja podržava reprodukciju kapitala u oblaku, podstiče i pojačava genocid nad palestinskim narodom.