Djecimetar
Pogodi kako se raste.
Pogodi kako se lako
Stigne do krova
Do laste,
Oblaka punog kiše,
Do neke zvezde daleke
I više,
I još više
U čudne visine plave.
Pogodi da li kroz kragnu,
Kroz nogavice,
Rukave,
Dok neka snaga u tebi
I neka lepota u tebi
Pravo do sunca vodi?
Zažmuri – pa pogodi.
A možda i nije važno
Da se unapred setiš.
Možda se najlepše biva
Veći,
Još veći,
Najveći
– Ćuteći,
Sasvim ćuteći,
Kroz neki tihi nemir
Što se u tebi stvori,
Pa gori,
Beskrajno gori,
I nikad ne izgori.
I niko ne zna šta je.
A ona traje i traje.