Hesse: Stepski vuk

Obavezna lektira

Ja, stepski vuk jurim i jurim
zavejanim svetom surim,
sa breze gavran
tu i tamo prhne
al’ nigde zeca nigde srne!
A ja srne toliko volim,
da mi je da sad sretnem koju!
Ničega lepšeg no kad je skolim
i pokažem joj čeljust svoju.
Tako bih dobar sa njom bio,
sav bih se zario u njen nežan but,
svetlu joj krv bih pio, pio,
pa zavijajući produžio put.
Bar da je negde kakav mali
zec, da me slatkim mesom zgreje!
– Ah, zar uteklo od mene sve je
što život može malo da razgali?
Odavno mi je umrla ženka,
olinjao i sed mi je rep,
a ja jurim kroz noć kao senka,
jurim i sanjam, poluslep,
kako srne i zečeve vijam,
slušam gde vetar granjem zavija,
snegom tolim suvoga grla plam
i nosim dušu da je đavolu dam.

iz romana Stepski vuk, 1927.

Hermann Hesse

Hesse: Biti sretan
Hesse: Igra staklenih perli

Tito je mogao bolje
Stanković: Noćni cvet
Rodić: Šaza