Prvi tekst u rubrici “hronologija” na internetskoj stranici posvećenoj novinarki Dadi Vujasinović, čija smrt nije rasvetljena već 30 godina, donosi izveštaj MUP-a Republike Srbije u kom se nakon uviđaja “povodom smrti Vujasinović Radislave”, konstatuje da je u “najverovatnije u trenutku nervnog rastrojstva izvršila samoubistvo”.
Zaključak prve strane svojevrsnog dnevnika je da je MUP unapred odlučio da se radi o samoubistvu, navodeći da uviđaju nisu prisustvovali ni istražni sudija ni javni tužilac, iako se radilo o javnoj ličnosti koja je dobijala pretnje smrću koje često nisu bile ni anonimne. A te pretnje stizale su sa raznih strana. Jedna od najčešće spominjanih je ona od Željka Ražnatovića Arkana koji je nakon tekstova o brojnim nerasvetljenim ubistvima u Beogradu Dadi poručio: “Ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja to rekao.”
Radoslava (Dada) Vujasinović bila je novinarka koja je pisala o sprezi kriminala i vlasti u Srbiji za vreme ratova devedesetih. Pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 9. aprila 1994. Imala je 30 godina. Njena smrt do danas nije rasvetljena. Dada je verovala u javnost. U emisiji “Utisak nedelje” rekla je da se Arkana zaista ne plaši, “niti se plašim bilo koga zato što imam zaštitu samim tim što sam to napisala. Meni sad kad izađem iz studija, ako padne saksija na glavu, to može da se dovede u vezu s tim. Jednostavno se ne plašim, zaista.”
U nastavku hronologije stoji da su uništeni svi materijalni dokazi relevantni za utvrđivanje načina smrti (odeća, municija nađena u stanu, filcani čepovi, dramlije, odnosno krupna sačma, nađene prilikom obdukcije u telu itd.). Često se spominje i nestanak zelene fascikle u kojoj je čuvala dokumentaciju. Skoro deceniju i po posle balističar Vladimir Kostić nakon veštačenja zaključuje da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa. Jedna lovačka puška ima jednu patronu, pa je zaključio da je Vujasinović, za koju se tvrdilo da se ubila iz lovačke puške, u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće. Tada se pokreće pretkrivični postupak za slučaj ubistva. Nakon insistiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, slučaj je poslat na “veštačenje” Forenzičkom institutu u Hagu, koji je zaključio da se ipak radilo o jednom ispaljenom metku, a naveli su da je Dada stradala ili samoubistvom ili ubistvom ili nesrećnim slučajem. Tri decenije od njene smrti nema ni krivaca ni kažnjenih, a slučaj je zastareo.
Advokat Branislav Tapušković, koji je zastupao porodicu Dade Vujasinović, na tribini koju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije izjavio je da je neko upravljao time da se sklone dokazi i da se slučaj ne razreši, a činjenicu da je policija na uviđaju bila bez istražnog sudije nazvao je neverovatnim skandalom i propustom.
– Sve što je dokazivalo da je počinjeno ubistvo sklanjano je, nije pokazivano interesovanje za bilo šta šta bi moglo da ukaže na bilo koga kao počinioca, njih to nije zanimalo – rekao je Tapušković govoreći o postupanju državnih organa.
Kao jedinu šansu da se slučaj reši on vidi mogućnost da se pojavi neko “iz tih vremena” i da “u kajanju pruži informacije”.
Za Vuka Cvijića, novinara novog nedeljnika Radar, rešenje je u političkoj volji koju ipak ne vidi. Međutim, ono što vidi je “mehanizam zla” koji poseduje država, jer tvrdi da je samo država sposobna da ima takav mehanizam i da zataška šta se dešavalo.
Tridesetu godišnjicu smrti Dade Vujasinović obeležila je i vest da se priprema igrani film o poslednja 24 sata života novinarke. Režija filma “Dada, prkosni svedok” poverena je Elizabeti Betinski, a scenario je napisao Vuk Bošković. Glavne uloge imaće Hana Selimović i Marko Grabež. A već skoro deceniju unazad, igra se i predstava “O s(a)vesti”, autorke Sanje Krsmanović Tasić.
– Ima jedna rečenica, za koju svaki put kad je izgovorim shvatim njenu aktuelnost, a to je rečenica Bogdana Tirnanića koji kaže: “Proizvođači jeftinih metafora će možda reći da je na Dadu Vujasinović pucalo jedno vreme. To je možda najlakši način da se tragična smrt jedne mlade novinarke počisti pod tepih naše otupele savesti” – kazala je u jednom razgovoru o Dadi i predstavi Sanja Krsmanović Tasić.
Tri decenije posle životi novinara više su ugroženi bili samo u vreme kad je nasilno ugašen Dadin. Javno razapinjanje Dinka Gruhonjića i Ane Lalić otvara prostor i opravdanje za delovanje protiv njihovih života, baš kao što je to bio slučaj sa Dadom, sa Milanom Panićem, Slavkom Ćuruvijom, Dejanom Anastasijevićem i Milanom Jovanovićem, koji su ili ubijeni ili ih je neko pokušao ubiti, a počinioci ili nisu nađeni ili još nisu kažnjeni. U istoj onoj hronologiji stoji izjava Radislava Vujasinovića, koji je umro pre tri godine ne dočekavši da sazna ko je i zašto ubio njegovu ćerku: “Negde se pravda piše malim, negde velikim slovom, a negde uopšte ne postoji.”