Od tebe moje telo kap po kap odlazi,
moje lice odlazi u gluvom ulju;
moje ruke u rastopljenoj živi,
moje noge u dva prašnjava vremena.
Sve odlazi od tebe, sve od nas odlazi.
Odlazi moj glas koji se pretvarao
u zvono, gluvo za svakog, osim za nas.
Odlaze moji pokreti što su se upredali
pred tvojim očima kao tkalački čunak.
Odlazi moj pogled, koji je nemoćan
kada te gleda, brest i smreka.
Odlazim od tebe sa samim tvojim dahom,
kao vlaga isparavam se iz svoga tela.
Odlazim od tebe s budnošću i sa snom.
U tvom vernom sećanju već se brišem
i u tvojoj uspomeni već sam kao oni
što se ne rodiše u poljima i lugovima
Da sam krv, kolala bih dlanovima
tvog rada, tvojim ustima mladog vina
Da sam tvoja utroba, izgorela bih
u tvojim koracima, koje više ne čujem,
u tvojoj strasti, koja prolama noć
kao mahnitost osamljenog mora.
Sve od nas odlazi, sve od nas odlazi.