Njihove su noći surove i dolge
jao
gde su sada burlaci sa Volge?
U Srebiji sebri
svuda
ista tuga
istorijo strašna
bolna
i preduga!
Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš budućeg mrtvaca.
O reci mi reci da li si u stanju
da zamisliš moju
glavu ko lobanju?
U pustome polju
prazno
i duboko
i mrava što živi gde je bilo oko…
I poljskoga miša
što potajno
želi
da istera mrava
pa da se useli…
I pčelu!
Što sleti!
Kada vetar duva!
Na cvet što je niko
iz bivšega uva!…
Budućnosti strašna!
Sudbo nevesela! – kad
bih bar mogao
da budem ta pčela!
…Za nove lovce nova i lovišta –
bolje biti i miš
no ne biti
ništa.
I grickati zrno
ječma i pšenice,
i krvlju mačke
umivati
lice.
Kad gori čovek
ceo svet se
greje –
kad izgori
čovek
tad pepeo sve je!