Svaka čast Zohranu Mamdaniju koji je prvog dana na mestu gradonačelnika Njujorka povukao definiciju antisemitizma svog prethodnika Erika Adamsa. U pokušaju da pridobije glasove jevrejske zajednice pred izbore za gradonačelnika, Adams je 8. juna 2025. potpisao izvršnu naredbu kojom je usvojena definicija IHRA-e (International Holocaust Remembrance Alliance / Međunarodni savez za sećanje na Holokaust). To je bio glup i očajnički potez koji ne samo da ne služi na čast Adamsu već mu nije koristio ni na izborima. Ova definicija se uopšte ne bavi antisemitizmom, već je moćan instrument ograničavanja diskusije o Izraelu, ućutkivanja kritike cionizma i narušavanja prava na slobodu izražavanja.
Ona je nanela neprocenjivu štetu borbi protiv stvarnog antisemitizma, čineći ga kontroverznim političkim pitanjem, a implicitno je amnestirala otvorene antisemite sve dok podržavaju politiku Izraela prema Palestincima. Mamdani je dobro učinio kada je odbacio ovu štetnu definiciju koja predstavlja sve loše i lažno u narativu koji neguju Izrael i njegovi saveznici u vezi sa pojmom antisemitizma.
Nastala je početkom 2000, nakon jačanja antisemitizma u Evropi zbog potrebe jevrejskih organizacija da prate ovu pojavu. To je bio period Druge intifade tokom koje su Jevreji i jevrejske institucije bili napadani, uglavnom u Evropi, zbog onoga što se dešavalo u Palestini/Izraelu. Jevrejske organizacije su tada dogovorile radnu definiciju antisemitizma za potrebe praćenja tog procesa.
Nju je formulisao pravnik Kenet Stern zajedno sa rabinom Endru Bejkerom iz Jevrejsko američkog odbora (AJC). Uspeo je da je plasira i Centru za praćenje rasizma i ksenofobije Evropske unije (EUMC, danas Agencija za osnovna prava) – telu koje pomaže u borbi protiv antisemitizma u EU. Definicija je objavljena na portalu Centra, ali je kasnije uklonjena, jer su mnogi već tada videli njene propuste.
Sam autor definicije je kasnije postao najglasniji protivnik njenog usvajanja kao regulatornog alata u kontroli diskursa o Izraelu, posebno na univerzitetima, pa je čak snažno svedočio protiv usvajanja definicije u Kongresu Sjedinjenih Država u novembru 2017. godine. Prema njegovoj tvrdnji, uloga definicije je bila da se stvori zajednički jezik za različita tela koja se bave praćenjem antisemitizma i ništa više od toga.
Ali ona je zaživela i sve više svetskih vlada, među njima i američko ministarstvo spoljnih poslova, je počelo da je koristi. IHRA je usvojila ovu definiciju u maju 2016. Sama IHRA je stvorena 1998. kako bi čuvala i negovala sećanje na Šou u celom svetu. Danas su njene članice predstavnici 35 država, uglavnom zapadnih (uključujući i Izrael, naravno).
Glavni akteri koji su pritiskali da američka administracija usvoji ovu definiciju su bili proizraelski nastrojeni. Na njihovom čelu je bio Mark Vajcman iz Centra Vizental u Los Anđelesu, organizacije koja je odluku Evropske unije o posebnom obeležavanju naseljeničkih proizvoda sa okupiranih teritorija označila kao treći najgori antisemitski događaj tokom 2015, a odluku Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje izgradnja naselja, kao i uzdržanost Obamine administracije prilikom glasanja o tome, kao težak antisemitski događaj u 2016.
U stvari, i glasanje o ovoj definiciji unutar same IHRA-e je proteklo u zategnutoj atmosferi, jer su predstavnici mnogih zemalja bili spremni da podrže samo osnovnu definiciju, pa je bilo teško postići konsenzus. Ali je stvoren utisak da je glasanje prošlo bez problema, pa je to navođeno kao argument u prilog opšteg prihvatanja definicije. Nakon njenog usvajanja od strane IHRA-e, prihvatile su je i države članice paralelno je afirmišući i pred drugim javnim i privatnim subjektima, od uprava gradova i univerziteta do fudbalskih klubova i avio kompanija.
Rezultat je bio katastrofalan. Mogućnost da se kritički govori o izraelskoj politici se smanjivala, jer se prema definiciji skoro svaka kritika Izraela i cionizma mogla tumačiti kao antisemitizam. Izraelski filozof Adi Ofir ju je nazvao „diskurzivna čelična kupola“. Uskoro više nije bilo potrebno pozivanje na nju, jer je samo njeno postojanje bilo dovoljno da se ućutkaju kritički glasovi. Niko ne želi da bude optužen za antisemitizam.
Kao rezultat toga, država Izrael i njene pristalice su uspeli da preusmere diskusiju sa kritike aparthejda, Nakbe, okupacije i aneksije (čak i pre genocida) na pitanje da li je rasprava o ovim temama legitimna ili je zapravo izraz antisemitizma.
Kakav je mehanizam rada ove diskurzivne čelične kupole? Definicija antisemitizma IHRA-e uključuje prilično glomaznu osnovnu definiciju: „Antisemitizam je određena percepcija Jevreja koja se može izraziti kao mržnja prema Jevrejima. To podrazumeva retoričke i fizičke izraze antisemitizma usmerene prema jevrejskim ili nejevrejskim pojedincima ili njihovoj imovini, prema ustanovama jevrejske zajednice i njenim verskim objektima.“
Budući da je ovu čudnu definiciju zbog njene nedorečenosti praktično nemoguće razumeti, uz nju je priloženo 11 primera koji je pojašnjavaju. Sedam njih se bavi isključivo Izraelom, gde se antisemitizam uglavnom poistovećuje sa napadima na Izrael, a ne sa neprijateljstvom, diskriminacijom i nasiljem nad Jevrejima širom sveta.
Osim toga, ova definicija izdvaja pojavu antisemitizma iz svakog univerzalnog konteksta. Antisemitizam je tu pojava koja stoji sama za sebe i nije vezana ni na koji način za druge manifestacije diskriminacije, rasizma i mržnje, a borba protiv antisemitizma nije vezana za međunarodne konvencije i organizacije stvorene da se bore protiv tih pojava. Kao da je antisemitizam sui generis, jedinstvena stvar svoje vrste, koja prevazilazi problem rasizma, diskriminacije i mržnje. Drugim rečima, pretpostavlja se „jevrejska superiornost“ u borbi protiv različitih vrsta rasizma.
Ali ono što je njen najveći problem je to što ona izjednačava jevrejstvo i cionizam. U jednom od priloženih primera je napisano kako je „negiranje prava naroda na samoopredeljenje, između ostalog uz pomoć tvrdnje da je postojanje države Izrael rasistička inicijativa“ – antisemitizam. To znači da je protivljenje cionizmu nužno i antisemitizam, jer biti Jevrejin znači biti cionista. Tako su to, na primer, razumeli predsednik vlade Benjamin Netanjahu i Trampov zet i njegov čovek od poverenja Džared Kušner, dvojica ljudi sa globalnom političkom moći.
Logika koja stoji iza ove tvrdnje je potpuno iskrivljena: uskraćivanje Jevrejima prava koje je dato svakom narodu – pravo na samoopredeljenje – je diskriminacija prema njima i stoga je antisemitska. Kako Izrael može da tvrdi tako nešto kada on sam uskraćuje to pravo palestinskom narodu, koji naravno nema nikakav dokument koji štiti način na koji o njemu treba da se govori u svetu.
Tvrdnju da je neka zemlja rasistička neprekidno iznose razni demonstranti i kritičari skoro svake zemlje na svetu. Zašto se onda samo u slučaju Izraela, pritom uz empirijske dokaze i jake argumente, to smatra antisemitizmom? Da li su tvrdnje da je Izrael zemlja koja sprovodi režim aparthejda i koja vrši genocid, antisemitske tvrdnje jer optužuju Izrael za rasizam ili je to realan i tačan činjenični opis stanja stvari?
Štaviše, ima dosta Jevreja, među njima i Izraelaca, uključujući i pisca ovih redova, koji vide ostvarenje svog jevrejskog identiteta upravo u kritici rasističkog i nasilnog režima koji je Izrael stvorio i koji nastoje da ga suštinski promene radi bolje budućnosti i Jevreja i Palestinaca. Da li bilo koja definicija može da okarakteriše ovu vrstu jevrejskog identiteta kao antisemitsku i nelegitimnu? Da li je uloga međunarodnih institucija i država da određuju Jevrejima kako da ostvaruju svoj jevrejski identitet? Ovakvo mešanje se zaista graniči sa antisemitizmom.
To me dovodi do sledećeg dokaza da je definicija IHRA-e problematičan dokument, a to je da se po njoj svaka tvrdnja o „duplim standardima“ smatra antisemitskom. Ova tvrdnja je potpuno neosnovana jer ne postoji međunarodni standard za kritiku država. Kako se može izmeriti da li je kritika Sjedinjenih Država zbog rata u Vijetnamu, kritika Francuske tokom rata u Alžiru, Južne Afrike u doba aparthejda ili Rusije nakon invazije na Ukrajinu ista po intenzitetu kao kritika Izraela tokom genocida u Gazi ili je blaža od nje, pa u poređenju s tim kritika Izraela predstavlja izraz antisemitizma?
U osnovi svake političke akcije je fokus na jedno pitanje, a ne na neka druga. Ovako se prema definiciji IHRA-e svako ko svoju energiju posveti borbi za prava Palestinaca dok kritikuje Izrael, izlaže optužbama za antisemitizam. Ako nismo osudili Siriju/Kinu/Saudijsku Arabiju/Sudan treba da ćutimo i o Izraelu, jer ćemo biti označeni kao antisemiti.
Iz svega ovoga proizlazi da je definicija IHRA-e potpuno proizvoljna. Sve ono što Izrael sebi dozvoljava, negiranje prava na samoopredeljenje i privilegiju da određuje javni diskurs, zabranjuje drugima. Takav je i član koji označava kao antisemitski svaki nagoveštaj da postupci Izraela liče na postupke nacista. Osim činjenice da su Trampa i mnoge druge lidere poredili sa nacistima, mimo činjenice da je bilo i Jevreja i Izraelaca koji su to činili, kao što je na primer filozof Ješajahu Lebovic koji je naseljenike nazvao judeo-nacistima ili bivši čelnik Šabaka Avraham Šalom koji je uporedio izraelsku kontrolu nad Palestincima sa nacističkom kontrolom Evrope – i u samom Izraelu je od osnivanja države rasprostranjeno poređenje Palestinaca i njihovih vođa sa nacistima.
Tako su nedavno svi Palestinci od strane mnogih javnih ličnosti u Izraelu, među njima i ministra finansija Becalela Smotriča, označeni kao nacisti, kako se ni za jednog od njih ne bi tvrdilo da je nevin. I ovde izraelske vlasti sebi dopuštaju ono što zabranjuju svojim protivnicima.
Logika ove definicije je dakle proizvoljna. I još gore od toga. Ona je preokrenula smisao pojma antisemitizma i borbe protiv ove pojave. Ta borba je nastala kako bi štitila bespomoćne manjine, ljudska prava pred tiranima i većinskim društvom, a sada se koristi kao moćno sredstvo od strane Države Izrael i Jevreja u njoj za maltretiranje Palestinaca koji su grupa lišena prava do te mere da je upravo u toku pokušaj njihove eliminacije.
Šteta koju je pričinila ova definicija je nemerljiv. Ona je donekle dokumentovana u brojnim člancima i bazama podataka. Ona je pretvorila narativ o Palestini u mnogo oprezniji ili u sasvim nemoguć. Omogućila je američkoj desnici da razvije jasan antisemitski diskurs, a da se na to ne obraća pažnja, jer je pravi problem „antisemitizam antiizraelske islamističke levice“.
Primera istinskog antisemitizma omogućenog ovom definicijom je mnogo, počevši od marša u Šarlotsvilu gde se uzvikivalo „Jevreji nas neće zameniti“, u skladu sa antisemitskim teorijama zavere američke desnice, do toga kada je poznati poricatelj Holokausta Nik Fuentes izjavio da „voli Hitlera“ i da se protivi „talmudskom judaizmu“ u popularnom podkastu Takera Karlsona, koji slušaju milioni ljudi širom Amerike i sveta.
Punu štetnost definicije koju većina etabliranih jevrejskih organizacija u Sjedinjenim Državama (i Evropi) podržava kao deo svoje slepe podrške Izraelu, danas prepoznajemo u načinu na koji je koristi Trampova administracija. Već u decembru 2019. Tramp je predsedničkom naredbom primenio član 6 Zakona o američkim građanskim pravima koji zabranjuje diskriminaciju – samo na Jevreje, oslanjajući se na definiciju IHRA-e.
Ovu definiciju on je koristio u napadu na ustanove visokog obrazovanja i demonstracije protiv genocida u Gazi. Od mnogih univerziteta je zatraženo da usvoje ovu definiciju kao instrument za proveru akademskog silabusa. Dvoje istraživača sa Univerziteta Kolumbija, istraživačica Šoe Marian Hirš i istraživač palestinske istorije Rašid Halidi odbili su da predaju te godine u strahu od disciplinskih mera na osnovu ove definicije.
Ona je izazvala protivljenje u celom svetu, pa su ponuđene neke alternative. Jedna od njih je Jerusalimska deklaracija o antisemitizmu (bio sam među njenim inicijatorima), koja predlaže drugačije shvatanje koje odvaja kritiku Izraela i antisemitizam, mada može biti preklapanja, ali je onda potreban čvrst dokaz. Ona takođe povezuje borbu protiv antisemitizma i širu borbu protiv rasizma i diskriminacije. Ovu deklaraciju je potpisalo više od 400 istraživača iz relevantnih oblasti. Ona je prihvaćena u akademskim krugovima i od pomoći je u konkretnim slučajevima borbe protiv definicije IHRA-e, posebno na univerzitetima. Druga grupa koja je formulisala manje iskrivljenu definiciju od IHRA-e je Nexus, grupa stručnjaka sa univerziteta i aktivista sa zapadne obale SAD-a.
Ali mora se imati u vidu da su ove definicije takođe utemeljene u veoma problematičnom stavu koji smatra da antisemitizam ima poseban status i da samo on zahteva međunarodnu definiciju koju formulišu Jevreji i Evropljani kako bi ograničili način na koji Palestinci i njihove pristalice govore o Izraelu. Uprkos tome što ne postoji ekvivalentna definicija koja bi obuzdala rasistički i genocidni način na koji izraelski Jevreji i drugi govore o Palestincima.
Ovaj problem zahteva rešenje dodatnom definicijom koju je iznela Nju Džersi Deklaracija o antisemitizmu i islamofobiji. Ova definicija povezuje antisemitizam i islamofobiju, a odnosi se i na antipalestinizam. Međutim, ona nije previše poznata i nedostaje joj šira politička podrška. Istina je da u mnogim zemljama nema potrebe za bilo kakvom posebnom definicijom antisemitizma, jer u njima postoje zakoni protiv rasizma i podstrekavanja mržnje. Ako postoji korist od takvih definicija ona je isključivo edukativne prirode kako bi se vodila diskusija o ovim pitanjima.
Zanimljivo je da u poslednje vreme zbog genocida u Gazi, pored jačanja podrške IHRA-i u američkoj i globalnoj desnici, postoje i znaci slabljenja njenog uticaja na drugim mestima. Tako je na primer Brazil izašao iz IHRA-e u kojoj je imao status posmatrača, a nemačka partija levice Die Linke je usvojila Jerusalimsku deklaraciju. Mnoge organizacije se ograđuju od IHRA-ine definicije antisemitizma.
Na ovo se nadovezuje nužan i hrabar korak gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija koji je odbacio ovu definiciju kao važeću na teritoriji Njujorka, odvojivši antisemitizam od oštre kritike Izraela i protivljenja cionizmu, vraćajući diskusiju o antisemitizmu na njeno pravo mesto sa ostalim vrstama diskriminacije i mržnje. Ovaj potez je neophodan, posebno sada kada se Palestinci bore za svoj opstanak.
Bravo Zohrane.