Početkom meseca, Evropska narodna stranka (EPP) podržala je kandidaturu Ursule fon der Lajen za novi petogodišnji mandat predsednice Evropske komisije. Od 800 delegata na kongresu panevropske konzervativne grupe u Bukureštu, 89 je glasalo protiv, a 300 je odlučilo da uopšte ne glasa. Ali to bi mogao biti lakši deo.
Jer ispod prividne harmonije, evropski mejnstrim konzervativizam trpi iste društveno-političke pritiske kao i njegov američki pandan. Poljoprivrednici protestuju od Madrida preko Brisela do poljsko-ukrajinske granice. Čini se da će desničarske populističke partije dramatično napredovati na junskim izborima za Evropski parlament. Mađarski premijer Viktor Orban preti da će blokirati kandidaturu Fon der Lajen u Evropskom savetu.
Fon der Lajen na to reaguje skretanjem udesno, da prikupi podršku onih koji na krajnjoj desnici podržavaju Nato, Ukrajinu i ostanak u EU, a da pritom izoluje direktne ruske posrednike. Čak je izrazila podršku planu EPP da sprovede rešenje za izbegličku krizu u stilu britanske šeme za Ruandu, predlogom da se migranti uklone u „sigurnu treću zemlju“ sve dok je to „u skladu sa osnovnim obavezama Ženevske konvencije o izbeglicama i Evropske konvencije o ljudskim pravima“.
Dakle, Fon der Lajen 2.0 će biti mnogo konzervativniji projekat, i to predstavlja akutni izazov za liberalne, zelene, levičarsko-nacionalističke i socijaldemokratske snage širom Evrope.
Teško je poverovati da je pre samo pet godina predsednik komisije bio neprestano blamantni Žan-Klod Junker. Fon der Lajen je u kabinet unela novi autoritet i novu dinamiku, a komisija je u njenom mandatu donela brojne ispravne odluke. Prvo, u bavljenju bajdenomijom – komisija je odlučila da kopira američki zaokret ka državnom usmerenju i podršci industrijama, poput čelika, odbrane i poluprovodnika, umesto da se žali na nepravdu, kao što to radi britanski premijer Riši Sunak.
Drugo, tokom epidemije kovida-19, Fon der Lajen je rukovodila poduhvatima širom Evrope za obezbeđenje vakcina i sprovođenje vakcinacije. Treće, kada je Rusija lansirala opštu invaziju na Ukrajinu, Fon der Lajen je vodila struju koja se zalagala za uvođenje sankcija i slanje vojne podrške Ukrajini, i zadržala je inicijativu čak i dok je Orban pokušavao da blokira najnoviju evropsku tranšu vojne pomoći od 60 milijardi evra.
Međutim, sada predstoje još krupnije odluke: ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u SAD u novembru, EU neće imati druge opcije osim da teži strateškoj autonomiji – ne samo tokom narednih četiri godine, već pod pretpostavkom da bi SAD mogle da budu nepouzdan partner u održavanju decenijskog poretka zasnovanog na pravilima.
Ako, s druge strane, Džo Bajden osvoji drugi mandat, onda će EU morati da zauzme oštriju politiku prema Rusiji. Moraće da mobiliše finansijske i industrijske resurse kontinenta kako bi se osigurala pobeda Ukrajine 2025.
U svakom slučaju, verovatno možemo očekivati da EU izda instrument zajedničkog duga za finansiranje ponovnog naoružavanja, u vrednosti od najmanje 100 milijardi evra, kao i mnogo veću koordinaciju i državno usmerenje za širu ekonomiju.
Ako Bajden pobedi Trampa, onda bi na dnevni red mogao doći i predlog Emanuela Makrona da zapadna koalicija pošalje trupe da čuvaju trenutno mirnu granicu Ukrajine sa Belorusijom, kao i ideja o zoni zabranjenih letova u zapadnoj Ukrajini. Komisija na čelu sa Fon der Lajen moraće da preuzme veću inicijativu i učini ono što je neophodno da Ukrajina pobedi.
Međutim, postoji još jedan, košmarni scenario koji treba razmotriti: da u junu evropska krajnja desnica praktično „pobedi“ na izborima za Evropski parlament – uprkos tome što je podeljena na dve ili tri parlamentarne grupe – kada bi mogla da osujeti izbor centrističkog kandidata, po kom god izboru Evropskog saveta.
U jednoj varijanti ovog scenarija, Fon der Lajen se pomera toliko udesno da završava u savezu sa italijanskom vladom Đorđe Meloni, a ne sa evropskim socijaldemokratama, grupom koja naprosto ne može da podrži EU verziju šeme za Ruandu.
Ne krivim Fon der Lajen što je htela da podeli populističku desnicu. Strateški izazov Evrope je ruska agresija i hibridni rat koji Putin koristi da poseje podele i mržnju među Evropljanima. Privlačenje ljudi kao što je Meloni u odbrambeni blok oko Ukrajine predstavlja pametnu politiku u toj situaciji, ali istovremeno rizikuje izneveravanje evropskog obećanja socijalne i klimatske pravde.
Evropski projekat se rastače jer je ekonomski rast u stagnaciji i zato što će realne plate biti niže 2024. nego što su bile 2019.
Da bi se delotvorno zaustavilo slivanje glasova ka rasističkim, mizoginim i antidemokratskim strankama, evropski projekat mora da bude dobar za radne ljude. To znači da stranke centra i levice treba da prestanu da petljaju po marginama i osmisle krupne reforme, kako bi evropske države mogle da deluju kolektivno i stimulišu oporavak vođen investicijama.
Vreme je da počnemo da se bavimo osnovnim problemom.
Evropska unija je neoliberalnu ekonomiju upisala u Lisabonski ugovor, a neoliberalna ekonomija više ne funkcioniše. Taj model se pokvario. I mada se može popraviti strategijom koja kombinuje državno usmerenje, blagostanje, rezanje ugljeničkih emisija i ponovno naoružavanje, to će značiti preraspodelu bogatstva i veći dug.
Ponuda Ursule fon der Lajen predstavlja privremeno rešenje. Pripitomiti Meloni, izolovati Orbana, nadati se da će francuski politički centar 2027. uspeti da izvede još jedan mađioničarski trik protiv krajnje levice i krajnje desnice, zaseniti rasističke glasače obećanjima o deportaciji izbeglica. Moglo bi da funkcioniše ako se obezbede rast, čista energija i veće plate. Bez toga, neće.