Gaza

Mehager: Bez pobede

Izrael neće dobiti ovaj rat. U tri važne stvari Hamas je uspeo. Isto će biti i s Hezbolahom. Hamas je postavio pravila igre i sve dok rat traje posledice tih pravila biće sve gore po nas.

Prvo: Hamas, a posle i Hezbolah, napravili su presedan na granici s Pojasom Gaze i na severnoj granici. Posle masakra od 7. oktobra i u vezi s njim osećaja Izraelaca da više nisu bezbedni, oko 120.000 ljudi napustilo je svoja boravišta u zapadnom Negevu i na severu i već nedeljama živi „raseljeno u svojoj zemlji“. Sumnja se u to da je moguće slomiti Hamas. Pored toga, Hezbolah može nastaviti da razmenjuje vatru na severu i pokušavati da prodre u zemlju. Suština je – sve dok rat traje većina građana se neće vratiti kućama.

Drugo: ozbiljna šteta pričinjena je izraelskoj politici normalizacije odnosa s umerenim arapskim svetom, a pre svega sa Saudijskom Arabijom. Na pragu potpisivanja istorijskog sporazuma između Sjedinjenih Država, Saudijske Arabije i Izraela, Hamas je vratio palestinski problem u centar regionalne i međunarodne politike. Sve dok Izrael bude vodio brutalni rat u Gazi, jačaće pritisak na umerene arapske države da se nedvosmisleno postave protiv Izraela, posle čega više neće biti moguće vratiti se na staro. Reč je o ozbiljnom ugrožavanju komercijalnih i ekonomskih koristi kojima je Izrael težio. Mogla bi izostati i legitimacija koju je Izrael priželjkivao od Saudijske Arabije i njenih partnera u regionu i svetu.

Treće je pitanje otetih. Dogovor o razmeni koji se već odvija pokazuje da je Izrael prisiljen da napravi kompromis sa Hamasom i da u znatnoj meri odgovori na njegove uslove. Razumno je pretpostaviti da će se po završetku ove razmene pojačati unutrašnji pritisak u Izraelu da se dogovori o razmeni nastave u zamenu za duži prekid vatre i oslobođenje „težih“ zatvorenika. Ako Izrael to odbije, moraće da nastavi da žrtvuje svoje vojnike u misijama koje verovatno neće dovesti do oslobođenja još živih talaca, a to će stvoriti jake tenzije u izraelskom društvu.

Prema optimističkom scenariju može se dogoditi da Izrael pobedi Hamas u narednim mesecima i da se vlast Hamasa uruši. U toj novoj realnosti odgovornost za Gazu i njene građane pašće na Izrael. Sumnjam da će ti nasilni preokreti doneti sigurnost, a moguće je da će čak i zacementirati neprekidno stanje borbi i gubitaka koje nam je poznato iz Pojasa Gaze pre povlačenja 2005, kao i iz južnog Libana.

Stoga je vreme da priznamo da pobede neće biti i da nema veze koliko stravičnih udaraca zadamo Gazi i njenim jadnim stanovnicima. Bolna istina je da su Hamas, a isto tako i Hezbolah, povukli Izrael u rat koji je iniciran njihovim napadom i našim strašnim propustom. Vojne operacije neće uspeti da izmene političku realnost u kojoj smo se našli.

Šta onda možemo da uradimo? Najpre treba uspostaviti prekid vatre, napraviti sveobuhvatan dogovor o oslobođenju svih otetih, i rešiti se onih koji su odgovorni za propust. Posle toga moramo prihvatiti uspostavljanje palestinske države na teritoriji Zapadne obale i Pojasa Gaze u zamenu za duži prekid vatre od petnaestak godina, da bismo za to vreme radili na ispunjenju obaveza.

Taj predlog bi naišao na podršku zapada, umerenog arapskog sveta i Palestinske uprave. Hamas neće imati drugog izbora nego da se priključi inicijativi, šefovi te organizacije su ranije već imali sličan predlog. Došlo je vreme za političku inicijativu Izraela koja proizlazi iz razumevanja da Palestinci ne idu nikuda i da je jedini način da se ovde bezbedno živi da im se priznaju legitimna prava i zahtevi za nezavisnošću.