Jednog dana kada budem otišao
Potražite moju dušu na ovom Trgu,
orkestri amfiteatralnog Grada
što se otvara prema ogromnoj sceni
plavih svetlosti i mitskih sazvežđa;
ovog Grada koji stolećima nastupa na njoj,
i istovremeno živo prati
drevnu dramu
gde kopna kriju zmajeve i zlatna runa,
nade i strasti
i neposustalu ljudsku krv;
ovog Grada koji razume jezike mora
čak i šapate njihovih valova
što donose prastare priče o herojima i o ljubavnicama,
spremnim na bezumne podvige i na smela umiranja,
gde vazduh još uvek razvejava
perje Pegasovog leta;
ovog Grada otvorenog
ka toplim morima
gde ostrva večno sanjaju brodove,
pristaništa kopne za tuđim pričama,
a mornari se uvek iznova zaljubljuju u zvezde.
Jednog dana kada budem otišao,
Potražite moju dušu na ovom Trgu.
Hraniće je golubovi
što južnim vetrovima dolaze
sa dalekih mora
i u kljunovima nose
tople dahove Libije i Egipta
mramorne lepote Kiklada
raznovrsne mirise i jezike
prispele iz dvoglavog i belog Velegrada
zlatnog doma drevnih crnih orlova…
Jednog dana kada budem otišao,
naći ćete me u senkama
stabala gorkih pomorandži
i kiparisa
što se uzvisuju po starim dvorovima
i pored utihlih zdanja ovog Grada
pospanim šuštanjem najavljuju mediteranski Jug,
nose apolonijsku melanholiju Kiparisa i Kee
Afroditinih carstava na Kipru,
dvorove Minoja
i nose eho iz onog drevnog,
u lavirinte našeg svakodnevnog postojanja.
Jednog dana kada budem otišao,
Naći ćete me među lišćem mandarina
što usred automobilske buke
rastu po ulicama Centra,
u začinskim dahovima Pijace,
kako mirišem svež oregano
da bi mi se dah ispunio Mediteranom,
a pogled sinjim beskrajem
i Suncem.
Jednog dana kada budem odlazio
Samo pomenite moju ljubav
za ovaj Grad
od nerukotvoreno podignutih hramova
i od stradnih ljudi i svetaca što samilosno
lebde nad njima,
pa će me njegove ptice i vetrovi
priznati
kao svog zaljubljenog
sugrađanina.
Tada ću konačno ostati
u ovom Gradu
da bih se večito,
ponovo zaljubljivao u njega.