Dva prizora iz Putinove Rusije
Kada se danas, 6 meseci od početka ruske agresije na Ukrajinu, rekonstruiše put jednog ruskog društvenog aktiviste iz 2019, dobija se slika dramatične borbe jednog čoveka protiv čitavog sistema koji je u tom periodu ulazio u poslednju fazu pripreme za rat. Čitava priča je te godine imala prizvuk nečeg opskurnog i šarlatanskog, naročito u segmentu ideološkog preplitanja borbe za ljudska prava, ekologije, šamanizma, misticizma i sibirskih ritualnih praksi. Zaista, ono što je tada govorio čovek po imenu Aleksandar Prokopijevič Gabišev (Александр Прокoпьевич Гaбышев), koji se predstavljao kao „šaman i ratnik“ iz Jakutska, zvučalo je kao preslika sa stranica Trećeg oka, jer kancelarka Merkel je u to doba još uvek vešto balansirala odnos sa Vladimirom Putinom, držeći Evropu na rubu postkrimske katastrofe. Zato su reči Gabiševa o pohodu koji je nameravao da preduzme delovale kao deo cirkuske predstave ili nekog neo-noar trilera u maniru Sergeja Balabanova.
Naime, u martu 2019, Gabišev je objavio da iz Jakutska kreće na svoj političko-šamanski marš do Kremlja (preko 8.000 km), gde je nameravao da izvede ritual egzorcizma. Naravno, sve ovo ne bi mnogo odudaralo od svakodnevnih ruskih priča, čiji su akteri pravoslavni sveštenici i mistici, da se nije radilo o političkom aktivizmu sa vrlo jasnim značenjem i ciljem. Aleksandar Gabišev je izneo svoj politički kredo, pozivajući se na stepen urušenosti demokratije u Rusiji, što bi trebalo ponovo vratiti u ravnotežu. „Demokratija mora biti bez straha“, izjavio je Gabišev, „a ljudi se danas u Rusiji plaše da govore, boje se da će dobiti otkaz i da će ostati bez plate. Moć vlasti je sada neograničena i demonska. Neophodno je uspostaviti ravnotežu između državne moći i naroda“. Bio je ovo poziv na provođenje demokratske reforme i razvlašćivanje vladajuće oligarhije na čelu sa Putinom, s tim da je krajnji cilj Gabiševa bio posve nadrealan. Zapravo, njegova demokratska akcija je kombinovala prakse agitovanja, kritike, mobilizacije javnosti i radikalnog misticizma, jer on je planirao da sa svojim sledbenicima nakon celogodišnjeg marša stigne pod zidine Kremlja, tu zapali vatru, podjari je kobiljim mlekom i konjskom dlakom da bi potom, uz ritmično lupanje u doboš, započeo ritual isterivanja đavola iz Vladimira Vladimiroviča Putina. Egzorcizam kao krajnji cilj Gabiševa bio je najpre predmet podsmeha, jer su njegove reči zvučale kao replike iz nekog stripa: „Putin je demon. On je u konfliktu s prirodom. Gde se on pojavi – dolazi do velikih katastrofa“. Ipak, novinari BBC-a su snimili kratki dokumentarac o polasku Gabiševa u pohod na Kremlj. U tom filmu, on vuče improvizovana dvokolica sa šamanskim prtljagom i govori o svom cilju. Put je dug a prepreka je mnogo.
Činjenica da je Gabiševa počeo da prati deo opozicionih medija u to vreme, bila je signal za Putina da se više nije radilo samo o šamanskom cirkusu, već o grudvi koja je počela da se kotrlja iz istočnog Sibira pravo ka njemu. Taj politički marš na Kremlj sigurno mu nije prijao i bilo je pitanje koliko će kilometara biti dugo njegovo strpljenje. Isto tako, postavljalo se pitanje kako se rešiti šamana i tridesetak njegovih sledbenika, koji su mu se priključili na tom putu. Zato ih je stavio pod prismotru federalne policije (FSB).
Hronika šamanskog puta obeležena je raznim preprekama koje su instruisane iz samog Kremlja. Nakon mitinga koji je Gabišev održao u Čiti pod sloganom „Rusija bez Putina“, Kremlj je započeo svoju kampanju preko svojih poluga: policije, crkve i psihijatrije. Najpre su predstavnici tamošnje eparhije izašli sa sumnjom u mentalno zdravlje Aleksandra Prokopijeviča. No kako je njegov pohod postajao sve viralniji, bilo je neophodno pojačati represiju. Međutim, ono što se zbiva oko Gabiševa, koji prolazi kroz Republiku Burjatiju, napredujući ka njenom glavnom gradu, počinje da liči na rađanje antiputinovske legende. Prema pisanju tamošnjih medija, Gabišev u Ulan Udeu leči jednu građanku od hronične glavobolje. Scena je gotovo novozavetna. Gabišev dlanovima obujmi ženinu glavu i kaže: „Od sada više nećeš imati glavobolje, idi i živi u miru“. Ovaj čin očigledno utiče na Putinovu glavobolju zbog čega on daje signal policiji za akciju, što dovodi do sukoba sa šamanom i njegovim pristalicama. Ali njegovo putovanje se nastavlja, čak i nakon aktiviranja putinovskog udruženja šamana u Burjatiji, koje zahteva ekskomunikaciju Gabiševa iz šamanske zajednice jer njegov proklamovani cilj „isterivanja đavola iz Vladimira Vladimiroviča“ nije u skladu sa njihovim miroljubivim delovanjem. Gabišev odlazi dalje, ali već 19. septembra, na granici sa Irkutskom oblašću, pošto je prešao oko 3.000 km, biva uhapšen a njegovi sledbenici stavljeni pod pasku policije. Od tog trenutka, počinje višegodišnje maltretiranje šamana iz Jakutska, najpre hospitalizacija na psihijatriji, potom oslobađanje, nakon čega on ponovo odlučuje da krene na put ka Moskvi, ali se sve završava hapšenjem i trajnom psihijatrijskom hospitalizacijom. On je uhapšen nakon što ga je Putinova policija stavila na poternicu, optuživši ga prema Krivičnom zakonu Ruske Federacije zbog „javnih poziva na ekstremističke aktivnosti“.
Dve godine kasnije ceo svet vidi ono na šta je upozoravao društveni aktivista iz Jakutska i svi se pitaju kako zaustaviti ludilo vladara iz Kremlja. Za to vreme, rat u Ukrajini ne prestaje, nižu se scene ekstremnog nasilja nad civilima i gradovima. Strah raste, a moć suverena iz Kremlja postaje neograničena. Tolika da kod podanika proizvodi razne vidove ekstremnog izražavanja lojalnosti. Najpre je to bilo zastiranje terasa ruskom zastavom, da bi potom izronilo mistično slovo „Z“, simbol neograničenog nasilja i katastrofe gde god bi se pojavila Putinova vojska. To slovo prihvataju mnogi građani u Rusiji, lepe ga na stakla automobila, ispisuju ga po zidovima. Podseća na trag šape ruskog medveda koji je prošao u pohodu za plenom. Najnoviji stadijum putinovskog ludila došao je putem tvitera, gde je objavljen snimak ruskog mladića koji se dobrovoljno žigoše Putinovim slovom na levoj strani grudi, blizu srca. Video je kratak i jeziv. Mladić go do pojasa sedi prekrštenih nogu dok neko, čije lice ne vidimo, zagreva žarač sa simbolom „Z“ na plameniku. Muzika je frenetična: „Biće bolje sutra, ali sutra neće biti bolje!“ Onda prilazi mladiću i utiskuje mu Putinov žig na prsa. On klone od bola na trenutak, ali se brzo pribere i skoči kličući: „Za domovinu! Za majku! Za oca! Za sovjete!“
Ponašanje vlasti u Srbiji umnogome podseća na one koji bi rado da se žigošu Putinovim znakom. Udaranje dange posred grudi ili čela kao dokaz odanosti suverenu nije nova praksa kod nas. Poznaju je istorija politike, književnosti i stočarstva. Pitanje je samo iz kog registra će doći žarač sa slovom „Z“.