Mračan je prosvetni um koji je oberučke prihvatio inicijativu Muzeja žrtava genocida da se „u program rekreativne nastave, studijskih putovanja i učeničkih ekskurzija, primereno uzrastu, obavezno uvrste obilasci mesta stradanja žrtava ratnih i zločina protiv čovečnosti u periodu Drugog svetskog rata u našoj domovini, susednim državama i širom Evrope“. Ovako zamišljen program, koji tobože ima široku paletu predloga za obilaske stratišta, memorijalnih kompleksa i grobalja, pokrenut nakon Vučićeve afere „privatne posete Jasenovcu“, predstavlja brutalnu intervenciju vlasti u vannastavni program učenika osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji. Naime, izazvani nemogućnošću da se predsednik Srbije kreće po regionu nesmetano i bez ikakvih najava, u svojstvu mirnog i tihog građanina, deo vlade, tabloida i državnih institucija pridružio se javnoj kampanji protiv političkog rukovodstva Republike Hrvatske, podrivši ionako nestabilne međususedske odnose u političkom smislu, jer je saobraćajna komunikacija davno ukinuta, odnosno prepuštena je inicijativi pojedinaca koji u susednu Hrvatsku putuju sopstvenim automobilima.
Pre nekoliko dana, dnevni list Danas je objavio ispovest jedne Beograđanke, koja je prvi put, za 6 godina letovanja na Braču, doživela lomljenje registarske tablice, što je sasvim logično dovela u vezu sa poslednjom antihrvatskom kampanjom, koju je predvodio predsednik Vučić, uz pomoć ministra Vulina i pojedinih direktora državnih institucija, o čemu je već bilo govora na stranicama Peščanika. Predstavnici vlasti u Srbiji su, praveći se ludi, porekli bilo kakvu odgovornost za ovaj incident, koristeći priliku da samo potvrde svoje teze o „neoustaštvu u značajnom delu hrvatske političke elite, ali i ne samo u toj sferi“. Predsednik Vučić je ismejao tekst u Danasu kao „najbesmisleniji koji je ikada pročitao“. Pritom, izrekao je još jednu tezu koja bi mogla da se dovede u vezu sa promovisanjem „novog programa“ ekskurzija, koji je ovom prilikom uputio svima onima koji odlaze na more: „Logika tih ljudi je bolje da se mi lepo provodimo na moru nego da pričamo o srpskim žrtvama u Jasenovcu, a ako nam se na moru nešto desi, uvek će biti kriv neko iz Beograda“. Iz ovog iskaza sasvim je lako utvrditi kome se Vučić obraćao – dakle onom malom delu populacije, koja je uprkos stavu Vlade i Predsednika, odlučio da svoje godišnje odmore provede u Hrvatskoj. Za njih Vučić ima samo jedan program, a to je prevaspitavanje tako što će on podizati političke tenzije, kako bi se učinak njegovih neodgovornih reči i postupaka, gromoglasno propuštenih kroz tabloide, vratio onima koji su se zadesili na hrvatskom primorju.
Kako bi se nesmotrena putovanja u Hrvatsku izbegla u budućnosti, idealno je koordinirati nastavni program u smeru edukacije na način koji predlaže Muzej žrtava genocida u Beogradu. Dokument koji je ova institucija uputila Ministarstvu obrazovanja i resornom ministru Branku Ružiću neodoljivo podseća na koncept koji su decenijama razvijali akademici Vasilije Krestić i Milorad Ekmečić. Politička i kulturna elita sa Vučićem na čelu ponaša se kao najbolja generacija đaka koja je izašla iz njihove škole. Shvativši da nema lakšeg vladanja od upravljanja mržnjom, oni su izašli sa tezom da nove generacije nedovoljno uče o Drugom svetskom ratu, Jasenovcu i antifašizmu. Zapravo, ovaj dokument koji je oberučke prihvaćen u ministarstvu, predstavlja imperativ kojim bi se nametnuli novi istorijski nalazi, a to je pre svega revizija pojma „antifašizma“ u Srbiji, gde se iz mraka povesti pojavio Ravnogorski pokret kao deo antifašističke koalicije. Takođe, program školskih ekskurzija usmeren je na intenzivnu edukaciju o NDH i Jasenovcu, kao i o ustaštvu kao „najgoroj autohtonoj ideologiji“ u proteklom veku, kojoj nije bio potreban ni nacizam da bi ispoljila svoju anticivilizacijsku prirodu. Pritom, potpuno se umanjuje hrvatski doprinos jugoslovenskom antifašističkom pokretu, dok se s druge strane ističe obilje antifašizma u Srbiji – od četnika i ljotićevaca do partizana. U prilog tome da su četnici i pripadnici Zbora uvršteni u antifašistički pokret govori i nedavno izvođenje ljotićevskih budnica na svečanoj akademiji povodom Dana pobede nad fašizmom, što je aktuelni direktor Muzeja žrtava genocida tada negirao, pripisujući ih pesniku Momčilu Nastasijeviću.
Sada je na delu usvajanje rekreativnog edukativnog programa po hitnom (letnjem) postupku. U medijima uveliko teče debata o tome kako ukloniti pravne kočnice za organizovanje ekskurzija za osnovce u inostranstvo, jer prema sadašnjim propisima, jedino osmaci mogu da putuju preko granice, i to u jedan naročit deo „srpskog sveta“ koji i nije inostranstvo već poligon za široko obrazovanje mladih, poznatiji kao Republika Srpska: Spomen područje Donja Gradina, Višegrad, Andrićgrad, Spomen-kompleks Stari Brod, Trebinje, Hercegovačka Gračanica, manastir Tvrdoš, Banjaluka, Hram Hrista Spasitelja, Muzej Kozare u Prijedoru, Spomen park u Prebilovcima, Bijeljina, novoizgrađeni manastir u centru grada itd. Sličan je popis lokaliteta u Hrvatskoj: od Jadovna i Paga, preko Jastrebarskog do Jasenovca. Primetno je programsko tamponiranje ovih edukativnih putovanja – ona su usmerena isključivo na učenje o srpskim stradanjima u Drugom svetskom ratu. Izvan toga ne postoji ništa, izuzev manastira, razume se. Spoj stratišta i crkve predstavlja epistemiološki vrhunac koji je današnje Ministarstvo obrazovanja moglo da dosegne kada je reč o kulturi sećanja. Iz takvog obrazovnog sistema izlaze generacije koje ne znaju ništa o događanjima nakon 1989, raspadu Jugoslavije, većina njih misli da se devedesetih nije dogodilo ništa posebno. U njihovoj lektiri ne može se pronaći nijedna knjiga iz savremene literature susednih država. Takođe, školski program iz književnosti, kako u školi tako i na fakultetu, zatvoren je za savremenu srpsku literaturu koja ne prati državnu rutu ekskurzija od Kosova do Jadovna.
No jedno je izvesno. Ovakvim programom obrazovanja, nastavnim i vannastavnim, Republika Srbija će dobiti ozbiljan SNS podmladak, treniran i edukovan u duhu grobljanske novoradikalske ideologije, koja zagovara opštu mržnju prema susedima, ksenofobiju, nacionalizam i neprestano kopanje po krastama, koje ima za cilj potpunu blokadu učenja o onom ovde i sada. Sledeći korak je da se učenicima osnovnih i srednjih škola uvede pevanje himne Crvenih beretki (iz pera akademika Ljubomira Simovića) svakog dana pred početak nastave. Idealno će biti ukoliko dođe do ozbiljnih ekscesa tokom đačkih ekskurzija na predložene lokalitete, do čega bi moglo doći usled antihrvatske ili antibošnjačke kampanje koja se neprestano vodi u Beogradu. Sasvim je izvesno da naprednjačko rukovodstvo i njegove elite i računaju na takve ispade, koji samo mogu doprineti cementiranju njihove ideologije.