Mada su, mogu ti reći, malo ovi Đokovići teški u pičku materinu, uf… Naši ljudi to doživljavaju na emociju, a kada uđeš u posao auuu… Ciganija poprilična mogu ti reći… Oni saradnici njegovi, još izgubi.“ (Milorad Dodik pre početka emisije „Oko“ na RTS-u 26. aprila 2023)
Zamislimo da je Milorad Dodik rekao: „Mada su, mogu ti reći, malo ovi Đokovići teški u pičku materinu, uf… Naši ljudi to doživljavaju na emociju, a kada uđeš u posao auuu… Teški su na pare poprilično mogu ti reći… Oni saradnici njegovi, još izgubi“. Bio bi to mali intimni intermeco o porodici Đoković, za koje je opštepoznato, kao i za njihovog porodičnog prijatelja Milorada, da su „teški na pare“, te da su pare (biznis, investicije) prioritet po cenu ugrožavanja kulturnog nasleđa i prirode. Da je rekao tako većina od nas bi se verovatno nasmejala – mali „clash“ na biznis-desnici koji je isplivao „slučajno“(?) u etar. Verovatno bi se i Đokovići nasmejali. Ali nije rekao tako. Zato nije spavao celu noć i morao je i moraće da se izvinjava. Pa šta je to Dodikov iskaz uradio?
U srpskom jeziku ciganija, ciganisati se, ciganluk, ciganska posla su reči i izrazi zasnovani na metafori CIGANIN je (nezahvalni) SIROTAN / BEDNIK. (Bednik je reč koja se takođe metaforizovala, pa se koristi ne samo da označi materijalnu nego i duhovnu bedu.) Ovi izrazi se koriste uglavnom za osobe koje kamče, moljakaju, sitničare, prepiru se zbog nebitnih stvari. A mogu se odnositi i na način života (veliki broj ljudi u gomili, siromašni, nehigijenski uslovi). Evo nekih primera sa interneta za ciganiju:1
„Govori malom: ’Vide šta je ciganija to je sirotinja a ne mi. Isključuju mu struju svaka dva meseca, čim odu majstori sam priključi.“
„Tu se kao glavne mane i bolesti današnje Francuske obeležavaju: preterani individualizam, govorljivost, sitničarstvo, nemar, nedisciplinovanost, sarevnjivost, lakoumnost, politička ciganija… Svaki je Francuz vešt da ce ’izvuče’ i iz najtežeg položaja: on je, od vremena na vreme, u stanju učiniti i kakvo veliko delo, ali, po pravilu, on malo misli na opšte stvari, i vidi ih samo kroz svoje lične interese.“
I ne samo u srpskom, takvi primeri se sreću i na hrvatskom i bosanskom jeziku:
„Numera ’Buranija’, poput većine njihovih pjesama nosi simbolični tekst. Svijet se okrenuo naopačke, život je ciganija. Svi smo izvrnuti naopačke, sitna smo buranija, dio je iz nove numere Dubioza kolektiva“ (Vijesti.me).
Online rečnik slenga Vukajlija ciganska posla definiše kao „neko muljanje, petljanje, krađa, prevara“, „farbanje kućnih ljubimaca u crvenu boju“, „psovanje, pljuvanje, bacanje kletvi“, „Nek se šljašti zlato na Armani, stil odevanja“, itd. Na internetu opet nalazimo sledeće:
„Ma pusti, ciganska posla, govorila je moja tetka. Bežao je Krnja od Zorke, u svet, bežala je Zorka od Krnje, i opet, eto ih pod onim šatorom.“
„Pa koliko treba da ima da se ne ciganiše za dva hektara na ekskluzivnoj lokaciji. Pa nije to Monako!!“
„Ciganiše se za 500 kinti.“
„Da mi se ciganiše, prosi, moli Fuj… propašćemo.“
Setimo se slučaja kada je društvenim mrežama počeo da kruži lažni predizborni plakat Demokratske unije Roma (DUR) za lokalne izbore u Kragujevcu u junu 2020. godine: „Glasaj Roma, ne ciganiši se“, kada je nosilac liste DUR-a, Milan Petrović, prijavio nepoznate počinioce Odeljenju za visokotehnološki kriminal zbog širenja rasne i etničke mržnje. Opet Vukajlija opisuje i ciganluk kao: „Izraz za nešto nečisto, neuredno, razbacano… Koristi se kada hoćeš najprikladnije da opišeš nečiji nered, život neke osobe itd.“
Klip s Dodikovim komentarom objavio je na jutjub kanalu Nebojša Vukanović, poslanik Narodne skupštine Republike Srpske. RTS je, prema pisanju medija, već pozvao Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a i Bezbednosno informativnu agenciju kako bi se utvrdilo na koji način je fragment neformalnog razgovora dospeo u javnost.
A kako su novine ocenile ovaj Dodikov verbalni čin? Evo glavnih naslova: „Dodik izvređao Đokoviće pred emisiju RTS-a“ (Portal 021); „Dodik izvređao Novakovu porodicu“ (Vojvodina uživo; Blic). Dakle, mediji su uglavnom prepoznali uvredu, ali samo za Đokoviće. Neki mediji su ukazali na Dodikovu licemernost, podsećajući na njegove reči: „Novak Đoković je dio našeg identiteta“, u tekstu pod naslovom „Dodik o Đokoviću: Od identiteta do ciganije“ (Buka). Drugi su se podsmehnuli ukazujući na stigmatizujuće naličje takvog govora: „Da li se pravilno kaže Ciganija ili Romanija?“ (Danas)
Međutim, romske organizacije su prepoznale rasizam. Nevladina organizacija Roma u Srbiji, Opre Roma, ocenila je da ova Dodikova izjava nije štetna samo za porodicu Đoković već predstavlja indirektni napad na celu romsku zajednicu: „Takav jezik jača negativne stereotipe o Romima i sugeriše da su oni nepoverljivi ili nepoželjni poslovni partneri. Dodikovi komentari su diskriminatorni i uvredljivi i nije im mesto u građanskom i političkom diskursu“. Opre Roma takođe ukazuje da se „Romi u Bosni i Hercegovini predugo suočavaju sa diskriminacijom, često im je uskraćen pristup osnovnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i stanovanje. Oni su takođe izloženi policijskoj brutalnosti, prisilnim preseljenjima i zločinima iz mržnje“. Direktor pri Kancelariji za Romske inicijative u Fondaciji za otvoreno društvo, Mensur Haliti, smatra takođe da Dodik mora da se izvini svim Romima u BiH, jer njegova izjava predstavlja napad na ionako diskriminisanu romsku zajednicu u celini.
Ali zašto je Dodik po automatizmu i, verovatno, nesvesno, da ne kažem podsvesno, povezao porodicu Đoković s jednim rasističkim stereotipom. Ako se opet vratimo online rečniku slenga Vukajliji, videćemo da se tamo ciganija definiše u širem etničko-kulturološkom smislu: „Za mnoge Srbe Ciganija su: Romi, Španci, Italijani, Latinoamerikanci, Indusi, Arapi itd. Ukratko pola sveta“. Dodala bih tome nizu i: Grci, Albanci, Makedonci, Bugari, Rumuni… A imajući u vidu rasprave o statusu južnjačkih dijalekata u Srbiji, koji se zajedno sa svojim govornicima često određuju kao „zaostali“, „pokvareni“, „nepravilni“, „smešni“, u taj niz bi spadali i Srbi s juga i istoka. O tome su već pisali i govorili lingvistkinje i lingvisti, kao o diskriminaciji, stereotipizaciji, stigmatizaciji i lingvocidu (Tanja Petrović, Boban Arsenijević, Stanislav Stanković), koje se sprovode sa stanovišta kulture unificirajućeg standardnog jezika (Jelena Filipović) i primenjuju na govornike i govore koji su u svojoj dijalekatskoj osnovici udaljeni od standarda. Diskurzivni proces stereotipizacije Drugih kao „zaostalih“ i „nerazvijenih“ ukoliko su geografski pozicionirani južno ili istočno od „nas“ uočila je teoretičarka kulture Milica Bakić-Hayden, koja je to nazvala „ugneždenim orijentalizmom“. U postjugoslovenskom i balkanskom kontekstu za Slovence su to Hrvati, Bošnjaci, Srbi i svi drugi južno i istočno, za Hrvate – Srbi, Bošnjaci i svi drugi južno i istočno. Kao rezultat takve stereotipizacije nastaje i izraz srpska posla, koji uglavnom označava nemar, bahatost.
Meni kao govornici srpskog jezika je ovaj izraz odmah prizvao taj „južnjački“ kontekst – porodica Đoković potiče s Kosova, dakle s juga. Njihovo „sitničarenje“ i „zatezanje“ oko para priziva i kulturološku komponentu u jeziku Milorada Dodika. I ne samo kod njega. Evo šta kaže internet:
„Sve južnije od Niša teška ciganija iskreno.“
„Pa Niš ti je tursko-bugarsko-šopsko-ciganski grad.“
„Samo uživaj, Turčine, idi po kafanama slušati vaše turske ciganske muzike.“
U svojoj etnografskoj studiji posleratnog Kosova, Etnička identifikacija na posleratnom području. Srpska zajednica jugoistočnog Kosova (2018), Sanja Zlatanović primećuje da su kada se isele s Kosova: „Kosovski Srbi… u novoj sredini najpre po govoru prepoznati kao drugi. Oni primenjuju različite strategije jezičkog prilagođavanja sredini u koju su došli, da ne bi bili etiketirani kao Šiptari i Kosovari“ (str. 262). U tom kontekstu Kosovac je poželjan termin za Srbina s Kosova, dok je Kosovar nepoželjan, jer predstavlja albanski naziv za stanovnike Kosova. Kosovar za Srbe nosi stigmatizujuće značenje slično kao i etnonim Šiptari – koji se koristi i za Albance i za Srbe s Kosova. Dakle, kada se žele diskreditovati Srbi iseljeni ili poreklom s Kosova – u razgovornom jeziku koristi se izraz Kosovar. To znači definitivno „(nepoželjni) Drugi“. Da moj tok asocijacija nije tek puka konstrukcija potvrđuje opet internet govor jednog anonimnog komentatora upravo na vest o Dodikovom istupu:
„Đokovići su mi klasični primer kosovara. Kad kažem Kosovac mislim na ljude sa Kosova a kosovari su govna sa kosova.“
A Kosovar se često čuje i u razgovornom jeziku kada se želi kritički osvrnuti na ponašanje Đokovića ili njegove porodice.
Da je Dodik ovom izjavom reprodukovao rasistički stereotip nije sporno. Međutim, prizvao je i ovaj „južnjački“ i „istočnjački“ kontekst orijentalizma, koji se tako lepo ugnezdio u našem jeziku, da ga, kao ni svakodnevni rasizam, više i ne primećujemo. A neki su vrlo slobodni i radi da diskriminatorni govor koriste, naročito kad misle da su kamere ugašene.