Na severu Kosova koji čine četiri opštine naseljene dominantno Srbima nastao je sukob sa prištinskim vlastima i Srbi su napustili sve kosovske institucije, uključujući parlament u kome je sedela Srpska lista (SL) i njenih deset poslanika koji su pod Vučićevom kontrolom. Nestali su policija, sud, tužilaštvo i sve ostale institucije – napustilo ih je ukupno 3.500 Srba. To je impresivna cifra. Predsednica Kosova Vjosa Osmani je za 18. decembar raspisala izbore za četiri gradonačelnika i parlament u kome Srbi imaju deset garantovanih mesta. (SL je pod komandom Vučića sastavljena i „izabrana“ kolektivnim glasanjem Srba sa Severa i ušla je u kosovski parlament u februaru prošle godine.) Tek što su srpski poslanici slavodobitno napustili parlament, Vučić se dosetio i posle desetak dana opozvao njihov izlazak iz parlamenta, u strahu da će na raspisanim izborima u parlament ući drugi ljudi iz drugih stranaka koji nisu njegovi i da će tako izgubiti kontrolu nad Severom. Brže bolje je poslao nove poslanike sa SL da se vrate u parlament i na brzinu polože zakletvu da će poštovati teritorijalni integritet Kosova (između ostalog). Kao deseti na toj listi se našao jedan kandidat koji nije pripadnik Srpske liste, već stranke Slobode, pravde i opstanka. Čim je zakletva obavljena, poslanici su napustili parlament. Nagli povratak srpskih poslanika u kosovski parlament belodano osvetljava način Vučićevog vladanja nad Srbima na severu Kosova. Tu nema mesta za slobodu izbora i demokratiju, ni za rizik da Vučić izgubi kontrolu nad severom Kosova.
Neposredni razlog za napuštanje institucija je uvođenje kosovskih registarskih tablica za Srbe sa Kosova umesto dosadašnjih izdatih u Srbiji, te kažnjavanje vozača ukoliko ne promene tablice kada prelaze granicu prema Srbiji ili se iz nje vraćaju na Kosovo. Premijer Kurti je uveo pismene opomene za automobile sa srpskim tablicama, a od 21. novembra sledi kazna od 150 evra koja će važiti do 21. januara; od 21. aprila sledeće godine automobili srpskih građana Kosova sa tablicama iz Srbije više neće moći da cirkulišu na graničnim prelazima između Srbije i Kosova. Poverenik SAD-a zadužen za Balkan tražio je od Kurtija da odloži ovu meru za deset meseci, u nameri da se u teškom trenutku zbog rata u Ukrajini ne otvara sukob na Kosovu, kao najosetljivijoj tački na Balkanu i u Evropi. Kurti nije prihvatio ovaj razuman i opravdan savet, zbog čega je kritikovan od strane kosovske opozicije i šire. Kurti je tvrdoglav političar zbog čega je već jednom bio smenjen od strane SAD-a. On je izjavio da su Srbi izašli iz institucija da bi se napravio unutrašnji sukob na Kosovu i sprečila rasprava o najnovijem francusko-nemačkom predlogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Po Kurtiju, haos na Severu odgovara Vučiću koji na taj način želi da potopi francusko-nemački predlog, jer ga ne prihvata. U tome ima istine. Kurtijeva procena se indirektno potvrdila u gotovo demonstrativnom okretanju Srbije ka Rusiji. To se pokazalo u otvaranju portala Russia Today na srpskom, čije poslovanje je zabranjeno u EU kao otvoreno ruska propaganda; usledila je poseta Beogradu emisara Kadirova, militantnog predsednika Čečenije, učesnika u ruskom ratu protiv Ukrajine. Vučić je primio njegovog izaslanika i okitio se dobijenim darovima, rekavši da su Srbi i Rusi bratski narodi, čije bratstvo ničim ne može biti narušeno. U skladu sa tim, Srbija je pre par dana u Generalnoj skupštini UN-a bila uzdržana u glasanju za rezoluciju o novim sankcijama Rusiji. Radi se o povratku tipične radikalske politike od koje se u stvari nikada ne odstupa.
Pošto su Srbi napustili kosovske institucije po Vučićevom diktatu, Srbija je preuzela obavezu da isplaćuje plate koje Srbi više neće dobijati od kosovskih vlasti. Počelo je potpisivanje ugovara za prinadležnosti svih Srba koji su napuštajući kosovske institucije ostali bez prihoda. Vučić je poslušnost severa Kosova obezbedio organizovanom okupacijom koju obavljaju kriminogeni elementi. U tom kontekstu postaje jasno zašto je Oliver Ivanović ubijen. On je hteo da solira sa svojom strankom na kosovskim izborima, nije hteo da bude Vučićev poslušnik, a centrala to ne dozvoljava i kažnjava. Za neposlušnost sledi odmazda koju svi žele da izbegnu. Ako ne poslušam, kazao je jedan zaposleni, moram da mislim na sutra, na ono što će mi se dogoditi, na primer paljenje srpskih automobila sa kosovskim tablicama, koji su svi redom i bez greške stradali. Pored toga, mnogi Srbi na Severu gledaju prema Srbiji, a ne mali broj njih smatra da je njihova država Srbija, ili veruju da će se priključiti Srbiji. Oni su masovno protiv priznanja Kosova i njegovog odvajanja od Srbije. Srbi koji žive južno od reke Ibar, koji su većina, se ne čuju, mada verovatno slično misle kao i Srbi na Severu. Oni žive razbacano po enklavama i drže se zajedno okupljajući se oko crkava i manastira.
***
Drugi razlog za sukob srpske strane sa kosovskim vlastima odnosi se na neispunjavanje obaveze koju su predstavnici Kosova preuzeli potpisivanjem Briselskog sporazuma (2013), u kome stoji da će biti formirana Zajednica srpskih opština (ZSO). Dosada to nije učinjeno iako se gotovo permanentno vodio dijalog o detaljima funkcionalne prirode. Na predloge o rešenju odnosa Kosova i Srbije Srbi su odgovarali odbacivanjem, isticanjem da Briselski sporazum nije ispunjen sa kosovske strane. Dok se taj uslov ne ispuni neće se voditi pregovori o odnosima Kosova i Srbije na najvišem nivou o normalizaciji njihovih odnosa.
Zbog situacije u Evropi, zbog rata u Ukrajini, hitno je pripremljen novi francusko-nemački predlog čije je prihvatanje oročeno i verovatno funkcioniše po sistemu uzmi ili ostavi. Poslat je predsedniku Vučiću i premijeru Kurtiju. Vučić je na predlog odgovorio i poslao mišljenje (javnosti nepoznato), ali po svemu sudeći nije prihvatio ovaj predlog. Kurti ga je prihvatio. Njegova sadržina nije zvanično objavljena, sem u nekim delovima. Videli smo ga prenetog iz albanske štampe, pa zatim i neke delove na nekim portalima. Taj dokument ostaje pod velom tajne, mada su njegove osnovne ideja poznate i nije teško sastaviti skoro celu sliku.
Ovaj predlog je sada pod znakom pitanja u situaciji institucionalnog loma na severu Kosova, koji je Kurti izazvao insistiranjem na kosovskim tablicama, čime je Vučiću otvorio mogućnost da napravi unutrašnji sukob na Kosovu. Pa kako da se pregovara o odnosima Srbije i Kosova ako ponovo moraju da se uspostave institucije na Severu i ako i EU traži od Kosova da formira ZSO. Srbija neće dalje u pregovore ako se ne ispuni dogovoreno. Mogući stupor u pregovorima otvara pitanje šta je ZSO i dok se oko toga dve strane ne dogovore napetosti ostaju, kao i opasan status quo.
Na kraju, posle obimnog opisa situacije, ostaje pitanje o čemu se zapravo radi u pozadinskim politikama kada je sever Kosova u pitanju. Kurti je tablicama nameravao da integriše Sever i zaokruži teritorijalni integritet Kosova od čega neće odstupiti. Cilj je da Kosovu bude priznata nezavisnost i da ono postane član UN-a i drugih međunarodnih organizacija. On je odbacio ZSO primenjujući građanski princip, rekavši da ne postoje srpske opštine (po nacionalno-etničkom principu), nego samo opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koje su se već integrisale u kosovske institucije uz pristanak Srbije. Ako je tako, čemu onda ZSO. Politika uvek zapada u veliku nevolju kada koristi nacionalno-etnički osnov kada je u pitanju moja zajednica (ili država), a kad je u pitanju drugi etnos primenjuje građanski pristup i govori samo o jednakopravnim građanima. Čini mi se da je u tu klopku zapao Kurti i sa tom kontradikcijom mora sam da raščisti. Treba da se priseti koliko je bio jak nacionalni pokret na Kosovu. Možda je moguć i jedan i drugi konstitutivni princip, ali pod uslovom da se to svesno i jasno ustavom zabeleži priznavanjem manjinskih nacionalnih prava na celoj teritoriji Kosova, što ni u kom slučaju ne bi ugrozilo građanske slobode i jednaka prava svih građana.
S druge strane i po starom planu još od Ćosića, Srbija nastoji da priključi sever Kosova u svoj sastav, po principu realnosti i dugoročne netrpeljivosti prema albanskom narodu o čemu je taj isti Ćosić grozote govorio. To je priča o rastanku sa Kosovom, uz dobitak 15 posto njegove teritorije i srpskog stanovništva. To rešenje kao da najviše odgovara Vučiću. O tome je već pregovarao sa Tačijem – o podeli Kosova i eventualnoj razmeni teritorija. Kada su s tim predlogom izašli na svetlost dana, Nemačka ga je odbacila, rekavši da više neće biti promena granica na Balkanu. Kada bi se Sever pripojio Srbiji (sa teritorijalnom kompenzacijom pripajanja delova Preševske doline Kosovu), verovatno bi pod tim uslovom Srbija prihvatila konačno rešenje, odnosno priznala Kosovo. To se nije desilo. Čak se nezvanično lansira maksimalističko rešenja o vraćanju Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije kao dugoročni projekat, sačinjen od grupe intelektualaca. Prihvatile su ga i podržale dve desničarske i nacionalističke stranke.
Sada je na stolu francusko-nemačko predlog koji ne zahteva da Srbija formalno prizna Kosovo, nego samo da faktički uvaži realnost. Toliko o tom rešenju znamo – priča se da je to zapravo usavršen Išingerov predlog o dve Nemačke. Ovaj najnoviji predlog napravljen je tako da obe strane dobijaju ono do što im je najvažnije, a gube ono do čega im nije previše stalo.
Srbija mora da prihvati neko rešenje za Kosovo, ovo tekuće ili neko drugo, jer je njen put u Evropsku uniju na izdisaju i gotovo zatvoren. Sada i zbog bratske Rusije, ali i zbog autokratije, razrušenih institucija u korupcijom i kriminalom razorenoj zemlji. Ona ne može da opstane ekonomski bez svog prirodnog evropskog okruženja i potpisanog ugovora sa EU. Članstvo u EU je najbolji put za Srbiju i ostale bivše jugoslovenske republike, što znači da bi sadašnja situacija morala korenito da se menja prevagom snaga kojima je cilj da ostvare najbolje i jedino rešenje za sve zemlje Zapadnog Balkana: da se uđe u EU. Što se tiče Srbije koju su radikalske stranačke falange uništile faktičkim odbacivanjem članstva u EU, problem je u tome što su „oslobodilačke snage“ u Srbiji male i gotovo nikakve.
Odnosi Kosova i Srbije moraju što pre da se reše. Jedino dugoročno rešenje, od kada se u ratovima rasturila Jugoslavija, je da sve njene bivše republike i Kosovo uđu u Evropsku uniju. Drugog rešenja nema.