Vojna zaštita Saudijske Arabije decenijama je bila centralni stub moći SAD u regionu koji je najveći svetski proizvođač ugljovodonika. Tokom većeg dela tog vremena, SAD su takođe bile posvećene zaštiti i podršci Izraelu. Američkim strateškim planerima je ovo balansiranje uglavnom bez problema polazilo za rukom, mada je povremeno izazivalo probleme.
U junu 1948, američki ambasador u saudijskoj kraljevini Džejms Rajvs Čajlds upozorio je da bi podrška Izraelu mogla da izazove „energičnu protivakciju“ Saudijske Arabije, uključujući pretnje Aramko koncesiji, koja je tada bila u vlasništvu američkih naftnih kompanija. Tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, kralj Fejsal je rasporedio saudijske trupe u Jordanu. Jomkipurski rat 1973. doveo je do embarga na naftu Opeka.
Aktuelni izraelski napad na Gazu nije podstakao povratak na raspoloženje iz 1973. Huti u Jemenu gađaju američke brodove u Crvenom moru, ali ni Saudijska Arabija ni bilo koja druga velika država u regionu nisu promenile svoju politiku prema SAD zbog uloge koju je Amerika igrala u pomaganju Izraelu da ubije desetine hiljada Palestinaca.
Naprotiv, Saudijska Arabija i dalje traži formalniju afirmaciju američke zaštite. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman (MBS) je 2019. bio uznemiren onim što je smatrao prigušenom reakcijom SAD na značajne napade dronovima na saudijska naftna postrojenja u Abkaiku i Kuraisu. Tokom predizborne kampanje u SAD 2020, Džo Bajden je od ubistva Džamala Kašogija u Istanbulu napravio veći problem nego što je MBS to očekivao.
Bajden više ne iznosi mnogo kritika na račun MBS-a. Zahtevi globalne konkurencije sa Kinom ubedili su američke lidere da moraju da ojačaju svoju poziciju u Persijskom zalivu. Trodnevna poseta Si Đinpinga Rijadu u decembru 2022. bila je upozorenje. Dogovor koji je Saudijska Arabija sklopila sa Iranom u martu 2023. o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa, uz posredovanje Kine, verovatno je bio odlučujuća prekretnica. Nije to bio, kako je ajatolah Ali Hamnei tvrdio, „kraj američke hegemonije u regionu“. Ali je bilo sramotno za američki ponos.
Saudijska strategija je bila da iskoristi pretnju Kine kako bi se SAD navele da potvrde svoju privrženost saudijskoj monarhiji – i to je uspelo. U aprilu 2023, komandant CENTCOM-a general Majkl Kurila priznao je da su SAD „zabrinute da ćemo morati da integrišemo region pre nego što Kina prodre“. U septembru 2023, MBS je dao intervju u kojem je naglasio da je američki „savez“ sa Saudijskom Arabijom ojačao SAD na globalnom nivou. Formalniji sporazum bi, rekao je, „saudijskoj strani uštedeo napor da se okreće drugima“.
Za SAD, mogućnost formalnog pakta donela je problem imidža. Ako je to trebalo da bude ugovor, kako ga provući kroz Kongres i kako sprečiti da deluje kao povlačenje u odnosu na prošlu retoriku o MBS-u koji „testeriše kosti“?
Odgovor iz Saveta za nacionalnu bezbednost glasio je da bi vojni pakt sa Saudijskom Arabijom mogao biti upakovan u „dogovor“ prema kom bi Saudijska Arabija ozvaničila svoju faktičku normalizaciju odnosa sa Izraelom. Umesto povlačenja, to je, prema savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivenu, bila „integrisana vizija“ za Bliski istok. Posle 7. oktobra, postavljen je zahtev da Izrael učini neke ustupke Palestincima. Rezultat je bio predloženi „mega dogovor“ koji se sastojao od preformulisanog američko-saudijskog saveza, nekakvog spasavanja obraza u vidu saudijsko-izraelske diplomatske normalizacije i mrvica za Palestince.
Salivan insistira da je američko-saudijski dogovor neodvojiv od normalizacije diplomatskih odnosa Saudijske Arabije sa Izraelom, čak i dok se Gaza satire. Ali zašto se nezavisni strateški ciljevi povezuju na ovaj način? Postoji nada u proizvodnju neke vrste odjeka normalizacije odnosa između Egipta i Izraela 1970-ih uz posredovanje SAD: Kamp Dejvid 2.0. Međutim, Saudijska Arabija nikada nije bila pretnja Izraelu na način na koji je to bio Egipat sa nezavisnom spoljnom politikom, a u svakom slučaju saudijski lideri su se odavno pomirili sa Izraelom u praksi.
Naglasak na mega dogovoru više podseća na Trampa i tzv. Avramove sporazume normalizacije na Bliskom istoku. U septembru 2023, Stefani Halet, u to vreme privremena otpravnica poslova u ambasadi SAD u Jerusalimu (sada je zamenica šefa misije), opisala je Saudijsku Arabiju kao „primarnu metu proširenja Avramovih sporazuma“.
Saudijski ministar spoljnih poslova Fejsal bin Farhan nedeljama govori da su Rijad i Vašington „vrlo blizu“ dogovora. Ali nema znakova da će izraelska vlada pristati na bilo šta značajno za Palestince, a kamoli za palestinsku državu.
U memorandumu predsedniku Džimiju Karteru, Zbignjev Bžežinski je 1980. opisao Bliski istok kao parče koje nedostaje u „velikom arhitektonskom zadatku“ koji su preduzele SAD posle Drugog svetskog rata. Evropa je imala Nato; vojne obaveze na Dalekom istoku bile su jasne; međutim, Bliski istok nije imao pravi „okvir za regionalnu bezbednost“. Jedan od predloga Bžežinskog bio je „stalno prisustvo američke mornarice“. To sada postoji, u Bahreinu. Američki zvaničnici su takođe svakodnevno igrali ulogu u upravljanju političkim poslovima na Bliskom istoku. Američke snage obaraju iranske rakete, bilo da su ispaljene iz Irana ili ih ispaljuju Huti. Ali američke diplomate takođe organizuju tajne (a nadaleko poznate) razgovore u Omanu, obično preko [donedavnog] zamenika iranskog ministra spoljnih poslova Alija Bagerija Kanija. Američki izaslanici takođe pokušavaju da privole lokalne saveznike na plan raspoređivanja multinacionalnih snaga u Gazi.
Tri najviše figure američke spoljne politike i nacionalne bezbednosti – Saliven, direktor CIA, Bil Berns i državni sekretar Entoni Blinken – rade na ovom projektu u ovom ili onom obliku. Blinken je 28. aprila posetio Rijad u sklopu napora da se pokrenu pregovori o normalizaciji. Rezultati su bili slabi. Salivan je 18. maja otputovao u Daharan da se sastane sa MBS-om. Saudijska vlada je saopštila da je radila na „polufinalnom nacrtu“ pakta. Sledećeg dana, Salivan je odleteo u Izrael da brifuje Benjamina Netanjahua.
Pored diplomatskih problema, postoji rizik od katastrofalnog uspeha. Bžežinski je 1980. upozoravao da će savez na Bliskom istoku pod dirigentskom palicom SAD morati da izbegne „preteranu formalnost“. Saudijsku monarhiju je pre nekoliko generacija kooptirala američka moć. Velike planove da se ta činjenica stavi na papir, oduvek je ometala mogućnost da se saudijska vlada time izloži unutrašnjim pretnjama. Možda će neverovatnost te šeme spasiti učesnice od njih samih.