Valter Perić i Aleksandar Ranković

Valterovo pismo Marku

Vladimir Perić Valter (Prijepolje, 1919-Sarajevo 6. april 1945) u jesen 1943. godine na inicijativu Aleksandra Rankovića (Draževac, kod Obrenovca, 1909-Dubrovnik, 1983) prebačen je u Sarajevo sa zadatkom da ojača ilegalni pokret.

Pisma koja je slao svojim saborcima u vidu depeša i izvještaja sa terena dragocjen su i prvorazredan istorijski izvor za rekonstrukciju cjelokupnog razvoja i djelovanja narodnooslobodilačkog pokreta i otpora u Sarajevu u Drugom svjetskom ratu.

Jedno od tih pisama Valter je uputio Aleksandru Rankoviću odnosno Marku, 18. novembra 1943. godine.

»Dragi druže Marko,

primio sam tvoje pismo od trećeg ov. m. Ono je ovog puta nešto duže putovalo, ali se nadam da će naša veza biti ubuduće ekspeditivnija.

U svom pismo opisao sam Ti u kakvom sam stanju zatekao sarajevsku organizaciju, a izneo sam Ti i kakvi su se događaji odigrali u tim prvim danima mog boravka. Odmah sam preduzeo izvesne mere da organizaciju postavim na solidne i trajne temelje. Rad se počeo vrlo dobro razvijati i bilo je dobrog izgleda da sarajevsku organizaciju učinimo masovnom i zaista borbenom. Međutim, zbog nedisciplinovanosti nekih drugarica došlo je do novih hapšenja i nove provale koja nam je odnela 6 ljudi, među kojima ima i nekoliko vrlo dobrih drugova. Stoga sam morao početi iznova podizanje organizacije. Kad se u tom poslu bude odmaklo dalje i kada budu postignuti izvesni rezultati, obavestiću te.

Za uspešan rad je osnovni problem stanje kadrova u Sarajevu. Prilikom mog dolaska drugovi iz Pokrajinskog i Oblasnog komiteta obećali su da će mi u tom pogledu pružiti potrebnu pomoć. Verujem da će se to pitanje moći odmah rešiti čim Pokrajinski komitet dođe na teren o kome si pisao.

Sve kanale potpuno sam odvojio od organizacije i veze su sada dobre. Tako ćemo ispuniti i zadatak što masovnijeg odašiljanja ljudi za našu vojsku. To već i činimo. Sa oblasnim komitetom Hercegovine takođe sam u vezi ali ona, valjda zbog daljine terena, nije česta ni brza. Preko O. K. Prozor dobio sam jedno pismo od Oblasnog komiteta Ist. Bosne i odgovorio sam im našom novoostvarnom vezom u Varešu (a pisao sam im i drugim putem). Pisao sam i drugovima na Romaniji (mislim Aci*), ali odgovor još nisam dobio. Bio sam pre dolaska naših snaga ostvario dobru vezu sa rogatičkim sektorom, ali su je četničke akcije pokidale. Radim na tome da se povežem direktno sa partijskim drugovima ili vojnim jedinicama koje se nalaze na tom sektoru i verujem da ću uskoro uspeti.

Sa Brezom i Visokim u dobrom sam kontaktu. U Varešu smo bili stvorili nekoliko organizacija, ali je većina tih ljudi otišla u našu vojsku. Sa Zenicom sam u vezi, ali je bezuslovna potreba da na tu vezu uputim rukovodstvo sa terena kome će kontrola rada stvarnih organizacija biti lakša i neposrednija.

Ostvario sam dobar kontakt sa izvesnim ljudima iz bivših HSS i JMO. Među njima ima ih koji se vrlo dobro odnose prema nama i čine nam izvesne usluge. Pisao bih Ti o tome pobliže kad bismo već sad imali dogovorenu šifru i sledeći put ću Te potpunije obavestiti.

Političko vrenje u Sarajevu sve se više oseća i ide nabolje. Velike pobede Crvene armije i krupni uspesi naše vojske učinili su da se simpatije sveta sve više vezuju za NOP. Ljudi sve jasnije stiču uverenje o skoroj propasti fašizma i punoj pobedi našeg pokreta. Razuzdana četnička propaganda u znatnoj je meri malaksala posle akcija naše vojske u istočnoj Bosni, Sandžaku, Crnoj Gori i Srbiji, jer je jedan od njihovih aduta bio da će iz Srbije i Crne Gore doći ‘150 hiljada’ Dražinih četnika da bi uveli ‘red i mir u čitavoj Bosni i dalje’. Preorijentaciji i simpatijama za partizane umnogome je doprineo i novi stav londonske radio-stanice, jer je drugi četnički ‘adut’ bio da će Englezi dovesti na vlast četnike. Demoralizacija je danas vidljiva i kod četnički nastrojenih Sarajlija… Posle smrti Uzeirage H. Hasanovića, muslimanska čaršija ostala je bez svog najistaknutijeg čoveka. Njen prvak je sada gradonačelnik Softić, a drugu grupu vodi bivši munistar Šefkija Behmen. On je doskora bio u stalnoj vezi sa četničkim pukovnikom Borotom i trebalo je da se prebaci u Kairo (gde je, navodno, imao da postane ministar), ali je odustao videći valjda i sam kuda događaji idu.

Pre izvesnog vremena, po dogovoru sa nemačkim komandantom Tromom, otišao je u šumu hodža Pandža da organizuje ‘muslimansku oslobodilačku vojsku’. Pomogla mu je i sarajevska čaršija, nabavila oružje i finansirala sa šest miliona kuna. Pandža je od prvih dana okupacije verni nemački sluga i vrbuje muslimane za SS trupe, a njegovo delo je i dolazak jeruslemskog muftije. Mišljenja sam da njegov najnoviji poraz znači pokušaj odvajanja jednog dela muslimana od NOV i NOP. Ima oko sebe oko 250 ljudi i to vrlo šareno društvo koje sačinjavaju sarajevski mladići, seoski milicioneri, žandarmi i dojučerašnje ustaše. Kreću se na liniji Bjelniće-Trnovo-Ustiprača.

Sarajevska HSS od ranije je najvećim delom stala uz ustaški pokret i u većini odobravala i nemačko i ustaško stanovište po svim pitanjima. Od svih bivših članova HSS svega oko 50 njih nisu se bili odrekli svog političkog uverenja. Sve češće vesti o masonom prelasku istaknutih pojedinaca na stranu naše vojske, a u prvom redu vesti sa frontova, učinili su da se i raspoloženje kod hrvatskog dela Sarajeva počne radikalno menjati.

Za raspoloženje sarajevskog garnizona karakteristično je da je nedavno, na sastanku sa domobranskim ‘časnicima’, nemački general Najhold, komadant ‘Vražije divizije’, napao sve oficire u Sarajevu da većina od njih simpatiše sa partizanima, drugi deo sa vladom u Kairu i da su svi odreda protivnici Nemaca. Iz niza razloga nazadovoljstvo u sarajevskom garnizonu je znatno, ali nam današnja snaga naše organizacije ne pruža mogućnost da se odmah bolje povežemo sa nezadovoljcima.

Vladajuća klika ustaša, koja je sa svom pompom bila čvrsto uverena u nemačku pobedu, došla je dotle da im ljudi neće da se prime ni najkrupnijih položaja. Pre izvesnog vremena bio je postavljen za ‘velikog župana’ Suljo Alečković, ali je ubrzo smenjen jer su mu ćerka i zet otišli u partizane! Sad je za velikog župana postavljen Kulenović, advokat iz Konjica, ali se on ‘teško razboleo’ čim je čuo za imenovanje. Za novog šefa policije postavljen je sudija Ebner i on je postavio uslov da se izmene šefovi političkog i kriminalističkog odseka, pa su se u gradu prenosile priče da će zbog toga ostati stari šef policije Petković i da je bivši gradonačelnik Muhamed Zlatar naprasno umro kada je saznao da opet hoće da ga postave na čelo opštine. Prilikom poslednjih konferencija koje su u Sarajevu održali ustaški ministri Lorković i Vokić došlo je do krupnih prepirki i otvorenih prigovora od gradonačelnika Softića i drugih učesnika.

U strahu od novih događaja, ratni špekulanti i ustaše na sve strane kupuju zlatnike i druge dragocenosti.

Dosad mi materijal sa terena nije stizao redovno. Dobio sam nešto više primeraka ‘Kuda ide Bugarska«’, pet primeraka govora druga Švernika i nekoliko listova ‘Glas’ i ‘Naprijed’ i sa dnevnim biltenom Vrhovnog štaba, to je sve. Potreba za takvim materijalima je vrlo velika i trebalo bi obezbediti redovno slanje i u većim količinama.

Neće Ti, verujem, biti teško da sa svojim pismom pošalješ i šifru za naše dopisivanje.

Srdačno te pozdravlja sa
Smrt fašizmu – Sloboda narodu!
Valter«

 

* Hasan Brkić

Hajmo, ljudi – šetnja!
Tunel
Šoša i Majka