Ne stojim najbolje sa carinama. Nekada, dok sam putovao umeli su da pitaju: imate li šta da prijavite?
Nikada nisam imao. Prošle godine nam je posednik zemlje i ljudi otkrio svoju tajnu: dok je bio sasvim mlad, negde ispod 16. putovao je u Tursku, odatle prenosio patike i gaće i od šverca jedno vreme živeo.
To jeste bio podatak za divljenje, jer je Anđelkov mali svakako izbegao carinske dažbine, inače badava toliki put. Ne znam šta je prevarant naučio iz toga. Ako nije lagao povodom navedene krijumčarske pustolovine, očito da nije naučio ništa. Iako je bio ministar u doba velikih sankcija i sanitarnog kordona. Tada je država švercovala sve što se moglo. Benzin obogaćen vodom i još nekim tečnim sastojcima prodavao se na svakom ćošku.
Postojao je Mihalj Kertes, najpoznatiji carinik onog doba. Taj je iz magacina snabdevao celu državu i patriotsku paravojsku. I to robom nepoznatog porekla. Robe poznatog porekla nigde nije bilo.
Pojava Donalda Trampa po drugi put među svetom, zbunila je sve u njemu, ali i prepala države i narode. Čovek je tvorac stalnog nevremena i čudak nemoćan da predvidi svoje najgore ideje. Ali moćan da ih ostvari ma kakve one bile, uporan u svakoj ludosti koju iznenada smisli, nevezan za ustaljeni racio, niti za navike, tradicije, norme i kakav-takav red među ljudima.
Smatra se da taj fenomen današnjeg vremena, koji pretvara svet u ledinu za svoje opite, nema mnogo veze sa politikom. Ali sve ovo što radi jeste politika. Ništa drugo ne postoji da bi objasnilo simulakrum koji stvara najmoćnija država. I to na čelu sa osobenjakom čija mahnita razornost mora da bude shvaćena potpuno ozbiljno.
On nije samo tipični konzervativac i desničar okružen bogatim ekstremistima, on razume sve oko sebe kao prostor za hazardnu igru u kojoj svakako dobija. Polazna teza da je Amerika opljačkana, da je ona naivni donator koji daje pare kome stigne – negira istinsku prirodu njene oligarhije koja brani svoje interese u bilo kom delu sveta. Tramp je logikom brutalnog monopola u biznisu uspeo da zameni teze i da potraži veoma surove mehanizme „koji Ameriku vraćaju njoj samoj“.
Videli smo listu sa stopom carina koje je američka vlada odrezala pojedinim zemljama. Uspeo sam nekako da razumem šta to znači, pa čak i logiku iz koje su izašle cifre. Logike, naravno, nema. Nije poznato kakav je epilog svega, jer na epilog treba malo pričekati. Ljudi koji bolje vide u čemu je stvar, misle da ne sledi ništa dobro. Analogija sa nuklearnom bombom, koju je Tramp svojim carinskim kvotama bacio na svet, možda najavljuje haos koji sledi: veliku recesiju, propast moćnih koncerna, ogroman rast nezaposlenosti i razaranje reda stvari koji smo poznavali.
U predizbornoj kampanji, ovde se uglavnom žustro navijalo za Trampa. Čitava naprednjačka i desna Srbija, nacifašističke grupe, srBrski patrijoti, Miletovi legionari, polumrtvi intelektualci prekriveni paučinom, poznavaoci prilika, analitičari Pinka, etnogenetičari Melanijinih srpskih korena, vešci, gatare i beli magovi. Svi su oni tumačili značaj novog predsednika za dolazeći procvat Srbije.
Ništa nam se bolje nije moglo dogoditi. U izgledu je i povratak Kosova, Tramp je naš. Ovdašnji pacijent je slabo sakrivao svoju euforiju jer je konačno ispao pametan: tipovao je na pravog konja. Uložio je deo kulturne istorije i ratnog stradanja u Trampovog zeta, čitav Generalštab i okolno zemljište u centru Beograda. Ogromno bogatstvo, uz tupu aroganciju i uvredljivu samovolju.
Trampov sin je nedavno bio gost Beograda. Nije poznato o čemu je razgovarao sa domaćinom. Verovatno o poslovima i transferu velikog novca. Iako je Tramp junior pred sobom imao diktatora siromaha, asketu bez para i nepokretne imovine. Ali jedino tako se stvaraju privilegovane veze: kaži tati sine, pozdravlja ga Alek iz Beograda. Da, taj Alek!
Pre tri dana dvorski tabloidi su objavili naglašenu vest da uskoro ovaj odavde treba da se sretne sa starijim Trampom. Uz nagoveštaje šta bi sve mogao da mu kaže kao bliskom savezniku. I šta bi Donald Tramp, ljubitelj Srbije i njenog vladara mogao da učini, sa svoje strane. Šta da očekujemo, šta nam se sprema? Kako taj velikan može da nam pomogne a zna se da može mnogo.
Pokazalo se da Tramp, uz sve drugo što ne zna – nema pojma ko smo mi, ko je Alek, gde se nalazimo, koliko nas ima i ko nas i gde vodi. Uzeo je kredu i na onoj tabli zacepio stopu carine za našu robu od 37 posto.
Aman Trampe Srbine, šta to bi? I Mile je nosio kačket sa tvojim imenom i likom kad je slavio tvoju pobedu. Ako ne znaš ko je Mile, to je onaj koji vrda po svetu da ga ne uhapse. Ako si zaboravio Aleksandra, to je onaj koji puca iz topa na srpski svet.
Već su se javili pinkovski poznavaoci stvari. Tramp nije želeo da se odmah vidi koliko voli Srbiju i njenog poglavara. Carina je maska iza koje stoji njegova velika naklonost. Naš izvoz u Ameriku je ionako skroman, oko 640 miliona dolara. Ko bi tamo kupovao bilo šta odavde? Gume za kamione i traktore, oružje i streljačku municiju. Ajvar, pihtije, sarmu i pileće nogice.
Ovo od delikatesa može da se isprati kad Melanija svrati ovde. Kažu da ima rođenu tetku u Mionici.