Stabalce malo drvo hlada
Svjetlosti žedno vazda zeleno
Poji te oko hrani te nada
Na suncu trneš nezaliveno
S debelim hladom u listovima
Pod trepavicom mojom bdiješ
Divljenju mojem u slapovima
Raduješ se dok sunce piješ
Kad ti se radost u zanos svrti
Pa o životu ariju poje
Ja poslanicu vječitoj smrti
Skrivim u plačne žilice svoje
Kad misao te moja sprati
Kad se sve sputi i sve se sjada
Kad ničeg ne bude ti ćeš znati
Da umre sve kad umre nada
Smaragdno ledno sunca žedno
Ti sjajno moje drvo žada
U tebi strepim snivam jedno
U snu zelenom čekam hlada
Ti sunce piješ ja vodu tražim
Ti biser snivaš ja biser lijem
Na tvome vrelu žeđ svoju tažim
U tvom ti hladu žada sijem
Tišino moja zgranuto moje
Danima sam te čednu sricala
I sijevalo je i grmilo je
Dok si iz moje vatre nicala
Ja rimujem te dragi cvijete
Iz žarke želje iz inata
Njegujem tajno te rukovete
I zalijevam te otrovom zlata