Osnovni pojmovi razuzdanog kapitalizma u Srbiji
Atipičan rad: politički korektan naziv za razne oblike egzotike rada van radnog odnosa, koja se javlja u zakonodavstvu i praksi; atipični radnici rade više od ostalih i zarađuju manje od ostalih; takođe, ne postoje zakonski mehanizmi da se zaštite od radne eksploatacije, pa su živi primer kršenja Ustava Republike Srbije, osnovnih standarda dostojanstvenog rada i niza međunarodnih instrumenata koje je Srbija (navodno) prihvatila.
Besplatan rad: omiljen kod poslodavaca; postoji više modaliteta: rad na crno, neplaćeni rad (zbog neisplaćivanja zarade), neplaćeni kućni rad, neplaćeni rad u porodičnom biznisu, rad žrtava trgovine ljudima, kao i legalizovani oblici neplaćenog rada kao što je „volontiranje“ (na primer u zdravstvu, kod advokata).
Doprinosi (na zaradu i iz zarade): svačiji i ničiji deo zarade; doprinosi iz zarade pripadaju radniku, ali se to aktivno ignoriše; prema zakonu, nadležna za njihovu kontrolu je poreska uprava (ali ona tu svoju nadležnost uporno poriče); gotovo su neutuživi i najbolje prolaze poslodavci koji ih ne uplaćuju.
Harmonizacija sa poglavljem 19 pravnih tekovina EU: ograničena na uzimanje novca iz pretpristupnih fondova EU, bez ostvarivanja ikakvog napretka; takođe: izumrla aktivnost koja se povezuje sa evropskim integracionim ambicijama Srbije u ranom XXI veku.
Inspekcija rada: mitsko biće koje je prema predanjima nekada pomagalo radnicima da spreče ili zaustave kršenje nekog njihovog prava od strane poslodavca.
Krivična odgovornost poslodavca: neukusan vic koji se ponekad ispriča među radnicima, obično povodom smrti radnika, pa ljudi iz vlasti moraju da intervenišu da zaštite sirote poslodavce.
Lobiranje i lobističke grupe: prema tumačenju vlasti, legitimni predstavnici interesa poslodavaca; prema svima ostalima – grobari prava radnika; koriste svoj politički i finansijski uticaj da još više zamrzite ponedeljak (ako imate sreće da ne radite nedeljom; ako radite nedeljom, onda zbog njih mrzite svaki dan bez izuzetka).
Minimalna cena rada: prilika da se članovi Socijalno-ekonomskog saveta uvežbavaju na godišnjem nivou da ozbiljnog izraza lica „pregovaraju“ o pitanjima na koja je neko drugi nenadležan odgovorio mesecima ranije; u teoriji je kao ekonomska kategorija dovoljna za osnovne životne potrebe prosečne porodice; u praksi je put ka potpunom siromaštvu i životu u bedi.
Minimalna zarada: omiljena poslodavcima koji ne žele da isplate zaradu u skladu sa vrednošću rada radnika; toliko ustaljena u praksi, da je svi posmatraju kao nešto normalno, iako je zakonodavac regulisao kao nešto izuzetno; videti još: minimalna cena rada.
Nedelja: nekada poznata kao dan u kojem se odmara; danas je poznata kao dan kada oni srećniji koji odmaraju idu u šoping u kojem nerviraju one manje srećne koji rade; samim tim, posmatra se kao simbol preterane i nepotrebne radne eksploatacije, samo zato što se poslodavcu tako može.
Neustavnost propisa: uobičajena pojava u oblasti ekonomskih i socijalnih prava; videti o neustavnosti: Zakona o radu, Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakona o sezonskim radnicima, Uredbi „Moja prava plata“ i tako dalje.
Pelene: dopunsko sredstvo za rad; za razliku od ličnih zaštitnih sredstava na radu, koja su propisana zakonom ali se ne koriste, pelene su neregulisane radnim zakonodavstvom ali predstavljaju obavezan dodatak svakog vrednog radnika koji voli svog poslodavca više od obavljanja osnovnih fizioloških potreba u radno vreme.
Politika redistribucije javnih prihoda: tradicionalno, način da se kroz poreze građanima vrati deo novostvorene vrednosti, kroz ulaganja u neprofitne funkcije države, kao što su zdravstvo, prosveta, nauka, kao i kroz pomoć najugroženijima kroz mere socijalne zaštite; u Srbiji, način da se elegantno smanji budžet svih gorenavedenih sektora, na račun povećanja davanja stranim „investitorima“ i domaćim (politički podobnim) biznismenima.
Predatorski kapitalizam: poznat i kao „udri i beži“ kapitalizam, zasniva se na politici trke do dna i označava potez „investitora“ u kojem on koristi sve benefite koje mu nudi vlast, eksploatiše radnike i najčešće krši zakone, da bi zatim netragom nestao kada istekne period u kojem mu se sve nudi besplatno; videti još: trka do dna.
Prekovremeni rad: sveta dužnost svakog radnika, bez obzira na to da li postoje zakonski uslovi za njegovo propisivanje; vlast ga posmatra kao normalnu, svakodnevnu pojavu i ne reaguje na njegovo nezakonito uvođenje (zato radite subotom).
Rad plaćen manje od minimalne zarade: način da se najmlađima na vreme pokaže na kakvo tržište rada stupaju; karakterističan za program „Moja prva plata“ i rad dece u dualnom obrazovanju; takođe prisutan kod rada na crno i rada žrtava trgovine ljudima.
Radna eksploatacija: jedini razlog zašto postojite kao ljudsko biće (za poslodavce).
Radni odnos: zapostavljena forma rada; prokužena od strane poslodavaca i skrajnuta od strane vlasti; nedostižan karijerni cilj mnogih radnika.
Sindikati: ugrožena vrsta na nivou izumiranja; ne vole je puno ni sami radnici, o poslodavcima i vlastima da i ne govorimo; gonjeni od svih, sindikati se obično strateški pozicioniraju tako da postoje, a nikome ne smetaju; neki se priklone poslodavačkoj strani čime osiguraju egzistenciju, ali izgube smisao postojanja; izuzetno, sindikalni funkcioneri se bave onime zbog čega su osnovani, pravima radnika – takvi obično ostanu bez posla, a ako su baš uporni završe u zatvoru.
Socijalni dijalog: pojava kada se članovi Socijalno-ekonomskog saveta slikaju zajedno, a ako predstavnici sindikata imaju da kažu nešto negativno o vlastima to se iseče se u montaži zvaničnog priloga u vestima; u tradicionalnom smislu, podrazumeva kanale institucionalne i ad hoc komunikacije između socijalnih partnera (sindikata, poslodavaca i države) u cilju stvaranja konsenzusa i kritičkog promatranja politika i propisa koji se odnose na ekonomska i socijalna prava radnika; u tradicionalnom smislu, u Srbiji je iskorenjen u potpunosti.
Stopa nezaposlenosti: statistička kategorija koja se uvek pominje kada vlast hvali samu sebe; povezana je za egzodusom radnika van Srbije (što niko od vlasti ne pominje) i stopom radno neaktivnog stanovništva (što je tabu tema); kada opada, u vestima se čini da smo bliži Švajcarskoj; kada raste, vlast pati od blokade (medija).
Trgovina ljudima: situacija kada se poslodavac zanese u radnoj eksploataciji, pa pretera; takođe, uobičajeni radni dan u Linglongu.
Trka do dna: zvanična državna politika privlačenja stranih investicija po povoljnijim uslovima od drugih država; dobra strana – podiže zvanične statistike kojima se vlast hvali; loša strana – kratkog je daha i ostavlja ekonomsku i socijalnu pustoš iza sebe.
Zakon o radu: glavni faktor nesreće mučenih poslodavaca; u poslednjoj deceniji pod njime se podrazumeva parče papira kojim radnici mašu, dok lobisti i vlast pokušavaju da mu oduzmu svaki značaj; takođe, predmet iznenadne amnezije kod sudija, kada radnici tuže državu.
Zarada: nužna muka za poslodavca, gleda uvek kako da je umanji i spase sebe neprijatnosti da deo novostvorene vrednosti vrati onima koji su je stvorili; tradicionalno, jedna od osnovnih komponenti ljudskog prava na rad; u Srbiji tradicionalno odraz koliko nam nedostaje osećaja za samovrednovanje i samopoštovanje.
Zlostavljanje na radu: bonton postupanja poslodavaca prema radnicima u predatorskom kapitalizmu; uz diskriminaciju, jedna od osnovnih zabava svakog poštenog predatorskog menadžera srednjeg i višeg nivoa; prema sudovima, praktično nedokaziv bezoblični pravni institut koji svako tumači kako želi.
Niz možete nastaviti i dopuniti po potrebi, a u skladu sa vašom specifičnom mukom na poslu – predatorski kapitalizam koji živimo je beskrajno inventivan.