Dosta davno, pre gotovo devet godina, napisao sam prvi deo ovog teksta. Tada sam osećao potrebu da se javnosti objasni šta su to botovi i kako utiču na javno mnjenje. Od tada se mnogo toga promenilo, a „mali tim entuzijasta“ SNS botova prerastao je u moćnu armiju. Nedavno se na Tviteru pojavio spisak navodnih botova, impresivna cifra oko 14.000 lažnih (i stvarnih) naloga onih koji se bave botovanjem. SNS je od tišine prešao u kontraofanzivu posle nekoliko dana, čudno-smešno akcijom „I ja sam bot“. Spin-doktori zavrteli su opet svoje magične mašine propagande, u pokušaju da se ova njihova potencijalna PR katastrofa predstavi kao tergetiranje (ogromnog) broja ljudi koji iskreno vole svog vođu i svoju partiju, a naravno samim tim i Srbiju (jer kako drugačije). Zbog svega, čini mi se da je važno razgraničiti nekoliko stvari koje javnost mora da zna, kada je u pitanju botovanje i njegove pravne posledice.
– Botovanje nije nezakonito samo po sebi, kao aktivnost u sajber prostoru
Jeste nemoralno, jeste podložno ismevanju i jeste patetično – kako i sam naziv „bot“ kaže (skraćeno od robot, neko ko nema svoje mišljenje), jer osobe koje botuju to rade bez uključivanja sopstvenih moždanih funkcija. Ali je dozvoljeno, dokle god se botovi pridržavaju propisa (a u daljem tekstu je objašnjeno kada će se smatrati da to nisu činili). Iskazivanje političkog mišljenja je sasvim u redu, u slobodno vreme i uz korišćenje sopstvenih resursa, i ponekad ćemo među botovima videti ljude koji odista iskreno podržavaju svoju političku opciju (koja god to bila) a proglašavaju se botovima od strane drugih komentatora, iako to suštinski nisu. Ako neko ostavlja mišljenje prateći osnovna pravila pristojnosti i pravni okvir u kojem svi moramo da se krećemo u svakoj prilici kada se obraćamo javnosti, to neće biti nezakonito čak ni u situaciji kada je plaćen za to što radi, odnosno kada radi iz nekih lukrativnih pobuda. To je jednostavno marketing novog doba i novih sredstava komunikacije. Ponavljam još jednom, dok se vrši u granicama propisa.
– Objavljivanje spiska navodnih botova sa ličnim podacima jeste nezakonito
Spisak koji je objavljen sadrži podatke o ličnosti, i to za jako veliki broj ljudi. Ovi podaci se ne smeju objavljivati javno, osim uz pristanak lica na koje se odnose i ukoliko su prikupljeni na zakonom određen način i sa određenom svrhom. Iako još uvek nije jasno kako se došlo do ovog spiska (jedna od neproverenih teorija jeste da je spisak dobavljen izvršenjem krivičnog dela „Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka“), sasvim je jasno da ne postoji odobrenje lica koja se na njemu nalaze da se podaci objave. Objavljivanje depersonalizovanih podataka je moguće i nije nezakonito, na primer spiska na kojem su prikrivena imena i prezimena i ostali podaci koji mogu otkriti o kojoj se konkretnoj osobi radi. Na objavljenom spisku međutim deperesonalizacija (anonimizacija) nije izvršena.
Takođe, ovde nema mesta primeni Zakona o zaštiti uzbunjivača čak i ukoliko se pretpostavi da će se ispostaviti kao tačna pretpostavka da se na spisku nalazi veći broj osoba koje su izvršile razna krivična dela u sajber prostoru. Ovo pre svega zbog činjenice da se eventualni uzbunjivač (a ne znamo da li osoba koja je došla do spiska može da ispuni zakonske kriterijume da bude uzbunjivač) najpre mora obratiti nadležnim organima, a takozvano „uzbunjivanje javnosti“ je dozvoljeno samo u slučajevima kada postoji „neposredna opasnost po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza“. Istovremeno, i u tim slučajevima je uzbunjivač obavezan opštim pravnim okvirom, pa mora poštovati „pretpostavku nevinosti okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, i ne sme ugrožavati vođenje sudskog postupka“ (član 19 Zakona o zaštiti uzbunjivača). Ni izuzeci iz člana 40 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne mogu se primeniti u konkretnom slučaju, a čak i da mogu, lice koje je objavilo podatke nije njihov zakoniti rukovalac ili obrađivač. Jasno je dakle da objavljivanje nije izvršeno u skladu sa zakonom.
Naravno, potpuno je drugo pitanje (i odgovornost nekog drugog NN lica koje je vodilo ovu bazu) kako je uopšte došlo do stvaranja ove baze podataka o ličnosti, da li je postojao pristanak lica čiji su podaci uključeni u bazu, kao i da li je jasna svrha njihovog prikupljanja i obrade – ni ta činjenica ne opravdava objavljivanje spiska koji sadrži podatke o ličnosti.
– Iako botovanje nije nezakonito, botovi mogu u sajber prostoru da počine veći broj prekršaja i krivičnih dela
Botovanje je društveno prezrena, ali legalna aktivnost. Ovo je međutim tačno samo do određene granice. Botovi kroz ostavljanje postova na društvenim mrežama, odnosno komentara na sajtovima medija i uopšte, mogu da pređu tanku liniju dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja u sajber prostoru. Evo nekoliko primera koji su se masovno pojavljivali u prethodnim godinama:
Bot koji otkriva podatke o ličnosti koji su mu službeno dostupni, ili mu uopšte ne bi trebalo da budu dostupni, pravi prekršaj u vezi zaštite podataka o ličnosti ali i – ako ih je saznao u vršenju službe – krši pravila službe koju obavlja;
Bot koji targetira ljude, čini krivično delo iz člana 138 Krivičnog zakonika „Ugrožavanje sigurnosti“ – delo za koje javno tužilaštvo i policija po pravilu iskazuju ogromno interesovanje i zavidnu efikasnost u rešavanju, kada je u pitanju Vučić ili neko od viđenijih ljudi na vlasti. Takođe, ovo ponašanje može da predstavlja i krivično delo „Proganjanje“ (član 138a KZ).
Bot koji širi mržnju na osnovu nekog ličnog svojstva, među kojima je i politička pripadnost, krši Zakon o zabrani diskriminacije ali i potencijalno čini krivično delo „Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti“ (član 174 Krivičnog zakonika), ili „Rasne i druge diskriminacije“ (član 387 KZ), odnosno „Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“ (član 317 KZ – koje je, isitina, ograničeno samo na određena lična svojstva među kojima se ne nalazi politička pripadnost).
Bot koji vređa, čini krivično delo uvrede (član 170 Krivičnog zakonika) a moguće je da to bude i krivično delo „Iznošenje ličnih i porodičnih prilika“ (član 172 KZ).
– Ako botovi čine krivična dela, a organizovani su kao hijerarhijski ustrojena grupa, da li se ovde radi o organizovanom kriminalu?
Da li su botovi organizovana kriminalna grupa? Ovo je zanimljivo teorijsko pitanje koje bi u nekoj državi koja zapravo poseduje funkcionalno pravosuđe, našlo odgovor u praksi postupanja javnog tužilaštva i policije, kasnije i suda. Naime, prema Krivičnom zakoniku (član 112) „organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi“. Ako je vojska botova upravo to – hijerarhijski ustrojena neformalna organizacija koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno, onda se postavlja pitanje da li se može reći da su organizovani u svrhu vršenja krivičnih dela? Masovnost komentara i napada na neistomišljenike svakako ukazuje na to da je jedan od ciljeva delovanja ove grupe bio ponašanje koje predstavlja veći broj različitih krivičnih dela (potpuno je nebitno da li su sami botovi bili svesni da vrše krivična dela svojim ponašanjem). Ako međutim pogledamo zaprećene kazne za neka od tih dela, videćemo da se samo za krivična dela iz članova 317 i 387 može izreći kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna, pa se onda odgovor na pitanje svodi na to da li su ova krivična dela bila modus operandi botovskog udruživanja? Iako je ovo samo teorijska konstrukcija za koju nije realno da se primeni u praksi, bilo bi jako zanimljivo čuti mišljenje (u tom slučaju) nadležnog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Ako uopšte dođe do pokretanja bilo kakvog postupka, naravno.
– Ako je bot ucenjen, u pitanju je kršenje zakona
Na stranu sve ono što su botovi radili drugima, postavlja se pitanje kakva je njihova motivacija da se bave ovim nečasnim delatnostima? Iako se iz SNS-a u okviru smešne kampanje „I ja sam bot“ botovanje pokušava poistovetiti sa stranačkim aktivizmom, pa čak i vanstranačkim patriotizmom (što je posebno urnebesno spinovanje realnosti) zaključak koji se nameće na osnovu nekih medijskih navoda nakon objavljivanja spiska, jeste da je očigledno veliki broj ljudi koji se nalaze na spisku navodnih botova to radio ucenjen. Najčešća vrsta ucene ticala se dobijanja ili zadržavanja posla u javnom sektoru, unapređenja ili sticanja statusa zaposlenog na neodređeno vreme. Iako po mom mišljenju ovo ne opravdava aktivnosti takvih botova, naprotiv njihova odgovornost je jasno istaknuta u tekstu koji sledi, ovu činjenicu bi trebalo imati u vidu kada se utvrđuje odgovornost onih koji su to dozvolili, odnosno onih koji su direktno ucenili ta lica. Da li je to (samo) odgovorno lice kod poslodavca, koje je time prekršilo – u zavisnosti od toga o kojem se korisniku javnih sredstava radi – razne zakone, ili se iza toga kriju još neka lica kod kojih bi trebalo utvrditi krivičnu odgovornost, pitanje je na koje ćemo (možda) dobiti odgovor u nekom narednom periodu.
– Ako bot botuje koristeći javne resurse, u pitanju je kršenje zakona
Povezano sa prethodnim, jasno je da je ogromna većina botova zaposlena u javnom sektoru i da su koristili javna sredstva za botovanje, i to u radno vreme – kao što je već neko napomenuo u medijima, ogromna većina komentara postavljana je upravo u vreme koje je određeno kao radno vreme u javnom sektoru. Svako ko koristi javna sredstva, dužan je da to čini u skladu sa zakonom, poštujući namenu za koju su opredeljena. Korišćenje javnih resursa, koji su NAŠI resursi, za partijsku promociju, činjenje prekršaja i krivičnih dela prema partijskim neistomišljenicima, predstavlja ozbiljno nenamensko trošenje javnih sredstava koje svakako predstavlja prekršaj, a u zavisnosti od visine tih sredstava, moguće i krivično delo koje je počinilo odgovorno lice. Neko ko se bavi finansijskim kriminalitetom će svakako znati bolje da odgovori na pitanje koja su tačno ta dela, ali ona svakako postoje u Krivičnom zakoniku (pogledajte celu Glavu XXXIII Krivičnog zakonika, pa procenite sami).
– Ako bot botuje koristeći svoje radno vreme u javnom sektoru, ne može da ostane u radnom odnosu
Opet, u nizu nezakonitosti koje je bot potencijalno izvšio nalazi se i ona da je radno vreme koristio za stranačke poslove. Čak i da kroz svoje komentare nije učinio niti jedan drugi prekršaj ili krivično delo, sama činjenica da je u radno vreme koristio službene resurse za botovanje, dovoljna je da dobije otkaz. Isto se odnosi i na ona odgovorna lica koja su mu to dozvolila, ili tolerisala (pored ostalih odgovornosti tih lica, o kojima je bilo reči u prethodnim tačkama). Nedavno sam pisao o slučaju otkaza ugovora o radu koji nije potkrepljen niti jednim dokazom o radnjama koje su navodno učinjene u radno vreme, uz korišćenje javnih sredstava. Pa ipak to nije smetalo da se volšebno, uz neverovatno obrazloženje, uruči otkaz ugovora o radu. Ovde takvih dilema neće biti, jer su podaci koji su već sada dostupni sasvim dovoljni da dovedu do zakonitih otkaza svih botova koji su se na radu ponašali na opisani način.
– Postoji niz načina da se bori protiv botovanja ali to mediji u Srbiji uglavnom ne rade
Trebalo bi pomenuti i odgovornost medija. Postoji niz načina da se neko odbrani od botovskih komentara, a da ne ugrozi slobodu lica da se izraze. Pogledajte samo koliko su razne društvene mreže u bližoj i daljoj prošlosti pogasile lažnih naloga SNS-a. Činjenica da mediji u Srbiji ne žele da se bave ovim pitanjima, mora da bude posebno razmatrana. Čak i kada ne spada u domen pravne odgovornosti, sigurno je da pro-SNS mediji koji „neguju“ botove snose odgovornost za to što su im omogućili da čine krivična dela svojim delovanjem, iako su imali sredstava i mogućnosti da tako nešto spreče.
– Ne, ne smete objavljivati spiskove botova po tarabama (niti bilo gde drugde)
Kao što je nedozvoljeno targetiranje novinara koji obavljaju svoj posao, a koje je postalo svakodnevica u Srbiji, nedozvoljeno je svako javno objavljivanje podataka o ličnosti navodnih botova i crtanje mete ljudima za koje (još uvek) nije utvrđeno da su na bilo koji način prekršili zakon. Jasna je frustracija ljudi koji trpe botove godinama i u ovakvoj situaciji ne žele da sačekaju pravnu državu na delu (ili su svesni da su male šanse da se pravna država dogodi) ali svi moramo znati da je javni linč bilo kog pojedinca kao navodnog bota nezakonit i da može predstavljati neko od opisanih krivičnih dela.
Šta bi bio zaključak? Očigledno da je priča o botovima priča o masovnom i kontinuiranom kršenju niza zakona, i da postoji ogroman posao za javno tužilaštvo, koje bi moralo da istraži sve navode koji su dospeli u javnost, bez obzira na to kako smo ih saznali. Na osnovu prvih reakcija SNS-a, a pre svega Vučića, kao i na osnovu prethodnog iskustva čime se tužilaštvo (ne) bavi nakon što predsednik namigne, čini se da se to neće desiti. Ministarstva i lokalne samouprave koji su osnivači javnih ustanova, odnosno javnih preduzeća, iz kojih dolaze botovi, morali bi da utvrde odgovornost direktora za organizovanje botovanja nezavisno od Državne revizorske institucije i javnog tužilaštva koji bi se opet morali baviti finansijskim aspektima kršenja zakona. Sami direktori tih javnih ustanova i javnih preduzeća, morali bi da otpuste sve one koji su botovali u radno vreme, koristeći NAŠ novac za tako nešto.
Da li vam bilo šta od ovoga deluje realno? Procenite sami kako će se situacija dalje razvijati i da li će nam „nezavisne“ institucije još jednom pokazati svoje hronične slabosti pred partijskom mašinerijom na vlasti.