Marković: U potrazi za izgubljenim detinjstvom

Po planu i programu koji su osamdesetih godina zacrtali velikosrpski nacionalistički ideolozi, među kojima je bilo mnogo pisaca, knjiga Refika Hodžića „Polaroid kauboj“ nije trebalo da postoji. Plan prividnih umnika, a stvarnih bezumnika nije predviđao samo masovno ubijanje i etničko čišćenje Bošnjaka (što bi rekao Dobrica Ćosić – „humano preseljenje“), već i brisanje sećanja na one kojima su oholi proizvođači patnje odricali pravo na egzistenciju. Otuda onoliko uništavanje verskih i kulturnih spomenika, granatiranje Vijećnice – trebalo je zatrti svaki trag postojanja jedne dugoveke zajednice.

Refik Hodžić svoj roman gradi upravo na sećanju, nastojeći da čitav jedan nestali svet i život otrgne iz zaborava. Upustivši se u potragu za iščezlim vremenom, on oživljava svoje prijedorsko detinjstvo, rekreira ga iz tame prohujalog doba, iz laguma sopstvenog pamćenja iznosi na svetlost dana slike, događaje i doživljaje koji su obeležili rani period njegovog života. Ulogu Prustove madlenice u Hodžićevoj prozi igra polaroid fotografija na kojoj je maleni glavni junak uslikan u kaubojskom odelu, ona postaje „prozor u svijet u kojem su sreća i tuga stopljene u jedno“. Kroz taj fotografski prozor, kao kroz kakav vremenski tunel, iskrsavaju dečje igre i nestašluci, prvi dan u školi, prvi odlazak na fudbalsku utakmicu, opčinjenost magičnim svetom stripova iz Zlatne serije, otkrivanje sveta i njegovih čudesa koje detinjstvo čine rajskim dobom života.

Hodžićeva proza nastaje na sredokraći „Ranih jada“ Danila Kiša i Ćopićevih priča o detinjstvu. Kao i Ćopić, i Hodžić je rođeni pripovedač, njegova pripovest teče kao Puharska, mitska reka njegovog detinjstva, njegove rečenice lagano vijugaju i meandriraju, uvlačeći čitaoca u jedan drugačiji svet. Sa Ćopićem ga spaja i specifičan, dobrodušni humor, nežan i pun ljubavi prema svetu i ljudima. Taj humor je svojevrsno naličje melanholije kojom je obeležen Hodžićev roman, što neminovno proizlazi iz same prirode sećanja koje ima moć da prizove odsutna bića iz mutnog bezdana prošlosti.

Sa Kišom ga spaja preplitanje dveju perspektiva – dečje vizure glavnog junaka i kritičkog pogleda odraslog čoveka koji se priseća svojih dečačkih doživljaja. Dok se Kišove priče dobrim delom odvijaju u vreme rata, u prisustvu tragedije i smrti, Hodžićeve govore o suštinski bezbrižnom detinjstvu, ali je kroz usputne napomene i nagoveštaje uvek prisutna senka budućeg zla koje će taj davni svet zbrisati s lica zemlje. U priči o telefonskoj šali čiji su autori Refik i njegov najbolji drug Ado, a žrtve Adin did Ešref i taksista Žigić, na kraju saznajemo i epilog koji će uslediti mnogo godina kasnije: „Ešref je skončao u Omarskoj, taksista Žigić u Hagu, a moja mati je četiri puta mijenjala broj nakon što se vratila u Prijedor po završetku rata, zbog anonimnih poziva u kojima nije bilo nikakvog razloga za smijeh. Ali to je za neku drugu priču.“

Hodžićev roman ne govori o ratnim stradanjima, ali svakom svojom rečenicom potcrtava svu besmislenost ideologa zla i njihovih izvođača radova. Možda su zato najpotresnije priče koje tematizuju mirnodopske tragedije i patnje, poput onih o slomljenoj učiteljici Jovani ili o ostavljenom Simi iz Zaječara. U potku majstorski napisanih pripovesti utkana je diskretna pouka koja bi mogla da glasi: Na svetu je previše zla, muke, nesreće, okrutnosti, bešćutnosti i bez šovinizma, nacionalizma, vojnog nasilja i ratnih zločina.

Tako roman „Polaroid kauboj“ postaje univerzalna priča o mrgodnom poretku sveta koji nas čeka nakon izlaska iz nevinosti detinjstva, o tragičnosti ljudske sudbine koju ne možemo izbeći. O tom bolnom iskustvu čiju prirodu spoznajemo mnogo kasnije briljantno piše Refik Hodžić:

„Čini mi se da mi je taj prizor konačnog poraza ostarjele učiteljice – bivše partizanke, voljne, posvećene graditeljice samoupravnog socijalizma, prosvjetiteljice i cijenjene, nekada voljene drugarice učiteljice – pao teže od samog šamara. Satraće vas! Kasnije, mnogo kasnije shvatiću istinsko značenje Markanovih crnih riječi, njegovu poruku da će s prvim danom škole u naš život ući tegoba, ozbiljnost, muka koje se nećemo riješiti dok nas ne satare do kraja, baš kao što je tog dana konačno satrala učiteljicu Jovanu. Da, prijeteće proročanstvo tog se dana u svoj svojoj nakaznosti ukazalo na staričinom umornom, zgađenom licu: tužna slika zle kobi od koje niko od nas – ni dijete, ni roditelj, ni gazda, ni rob, ni partizan, ni četnik, ni dobar, ni loš – nije znao pobjeći”.

pogovor, Refik Hodžić: Polaroid kauboj, NOMAD, Sarajevo, mart 2023.

Polaroid kauboj četvrta je knjiga edicije NOMAD, nakon Najljepšeg od svih svjetova Almira Imširevića, Ne lažem Tita mi Feride Duraković i Vidimo se u x Nihada Hasanovića. Knjige možete naručiti pouzećem na bilo koju adresu u Bosni i Hercegovini po promotivnoj cijeni od 15 KM (+6 KM poštarine). Za dostavu u ostale zemlje, kontaktirajte nas putem e-maila [email protected].

Edicija NOMAD


Brecht: Nepobedivi natpis
Rodić: Bijeg
Batinić: Izgubljena mjera