Bez sebe, Drama svakidašnjeg u govoru bosanskih žena
Televizija
Oni su jako ljubazni, samo nemaju puno vremena, znaš da državni servis nema finansiranje ono – kod ovih privatnih televizija dođu po tebe autom – a vamo nema ništa: pa sam išla taksijem, ne mogu se više naplaćati taksija, s kraja na kraj grada, a ne mogu u ovim štiklama, leđa me više bole, cijeli dan na nogama, valja obavit normalni poso, nije meni cijeli dan do televizije, pripremila sam ja govor i te izjave. U pet sam ustala da perem kosu, da sve stignem, njima dvoma da ostavim skuhano, ako se ne isfeniram moram onda još dva sata kod frizera, a znaš kolko košta frizer samo za feniranje, a nemam ni vremena, kad završim na poslu u pet onda emisija u sedam, jedva da stignem i bez toga. Morala sam otić do kuće da se presvučem, u zadnji čas, znaš da sam uzela na rate novu haljinu, ama ništa mi ne može, jedem ko konj, ne stoji mi, sve je skupo što nije 36 broj! Leti kući, ponovo se obuci, presvuci, našminkaj, nalakiraj nokte, zalijepi mi se onaj lak za haljinu, ma samo što nisam oplakala. Nisam ni onaj papir ponijela što sam se pripremala, sve sam ono iz glave govorila. Jelde, lijepo sam govorila? Kaže mi novinar isto da sam lijepo. Samo, kaže, gospođo, kad ovako pametno govorite, bilo bi dobro malo više energije da se pokaže, dodajte malo osmijeha na lice, to barem nije teško! Opet će danas doći, sreća, imaju kameru, ne moram skroz gore trčat. Evo sam se nakitila pa vježbam da se smijem. Nije mi do mog imena.
Pedagogija
Nju bi razbila. Doveli mi neku: psiholog je, nešto u školi, neki pedagog, znaš kako mi je bukvicu očitala! Posadila nas obje pred sebe, kaže, morate sa djetetom više razgovarati, oni su sad u osjetljivim godinama, morate paziti na njihove osjećaje, njima hormoni rade, mora se više vremena s njima provoditi, pažnja se treba posvećivati, roditeljstvo je, kaže, najteža stvar na svijetu, djeca ne trpe naređivanje, morate imati razumijevanja. Ko da sam ja budala. Radim na poslu do četiri a onda idem privatno za projektima, kako ću joj privatnu školu plaćati ako sjedim s njom i razgovaram. Što im ne oduzmu telefone u školi – kako ću ja znat koga ona preko interneta zajebava! Buling se to zove, nešto maltretiraju nekog, kad se na jedno svi okome onda je to maltretiranje. Jest, ona, kobila, ona se našla, ama nije ni ona kriva, to je njih gomila i neku curicu, nešto su postavljali na neki blog, ne znam više šta je, uglavnom, mene su pozvali i ona mi se nagovori, u zemlju sam propala. Savjetuje me, znaš kako. Ko da ja ne bi sad uzela godišnji, pa da pazim i razgovaram i da sve to osjetljivo što treba. Ko više od mene voli moje dijete? A kako ću je na fakultet poslat ako sad završi neku lijevu školu? Ko će to platit? Niko mene ne pita kako ja to sve poplaćam i nakupujem, niko. Sva sam mokra izašla, ne znam jesam li došla il pošla.
Saslušanje
Što mi je više dodijalo o toj ugroženosti. Svak ugrožen, padoše od ugroženosti, eno knjigu napisala kolko je ugrožena, nemam ja kad mislit o ugroženosti, majčin sine, da je njoj bilo da mora sve, jedva na nogama stojim. Kako stigneš kod kozmetičara kad si ugrožena? U pedesetoj rađaju, svaka ide na vještačku oplodnju, ne smiješ im riječi reć, kaže, ne može ona, mora na debatu, neka kuha ko hoće, neka čisti! Šta su, ba, one ugrožene, kako sam ja u cik zore ustajala, djeca plaču, neće u obdanište, ja njega ostavim nek se dere a ja trči za poslom! A svekrva mi bila bolesna, ja sam i u bolnicu na porod stigla sama, nema ko da mi pidžamu donese. U vodi se porađaju, doktori oko njih ko da su kraljice, sve na carski, neće niko da se napne! A na mene se ona sestra derala, hajde, kaže, guraj, šta se dereš ko krava! Pa sijela, pa poslužuj, pa rodbina, pa na poslu niko te ni za šta ne pita, mi smo pred šefom na prstima hodale, u labaratoriji se nije smjela muha čut. One sad ništa neće da pretrpe, neće prezime da primijeni kad se uda, neće ni da udaje, kaže, može ona sama s djetetom. Pa im djeca drogeraši! Eto što možeš sama. Meni nije imo ko pričuvat ni minute, on dođe s posla, ruča i legne, a ja i zadaću i izvedi, sve. Nisam pedeset kila imala. Puna mi je kapa što su ugrožene. Ko da mene hoće ko saslušat? Ne znam kud gonim više.