Babanija
Dolaze dva policajca meni u kuću kako bi sa mnom razgovarali, hoće li biti rata ili ne, da ja o tome odlučim, i bi li se ja htio angažirati u obrani domovine, ustreba li, pa je l’ smeta ako mi uzmu nekoliko minuta vremena za razgovor, neće potrajati. Ne smeta, kažem, sjednite, i onda sjednu gotovo poslušno, prvo stariji, a za njim mlađi. Donesem mineralnu i natočim. Donesem rakiju, ali stariji rukom mahnu da je odnesem. Pa me pita onaj stariji, služili ste u JNA, je li tako, tako je, kažem. Pa za njim kaže mlađi, bili ste u JNA, je li tako, tako je, kažem. Onda stariji popije gutljaj mineralne, sljedeće pitanje bilo je delikatnije. Jeste li bili nagrađivani, hoću reći, jeste li u službi zaslužili nagradno odsustvo? Ne nisam, kažem, a starijemu se ozari lice te namigne mlađemu, mlađi namigne meni, ja starijemu, a mlađi brzo popije gutljaj mineralne. Dobro, to smo razjasnili, a sad mi recite je l’ se bojite oružja? Pa kako bih se bojao oružja, rekoh, još ga sanjam. A čega se bojite, požuri se s pitanjem mlađi, a stariji ga prostreli pogledom. Bojim se škorpiona, kada smo bili na vojnoj vježbi u zaleđu Šibenika mog prijatelja je ubo škorpion i gotovo je umro. Tu smo mi, reče stariji, naša je vojna odora nepropusna, imamo zaštitne rukavice i kremu protiv opasnih insekata. Sjajno, rekoh, to ulijeva povjerenje, našto stariji popije još jedan gutljaj mineralne. Nećemo vas mi dugo gnjaviti, reče pošto je popio, imamo još nekoliko pitanja pa smo gotovi. Dobro, rekoh. Koje dnevne novine čitate? Vjesnik, ispalih kao iz puške. Aha, reče, stariji i prvi put izvadi notes i zapiše. Dobro, imate li omiljenog novinara u Vjesniku? Imam, rekoh te mu izdiktirah njegovo ime. Ponovio sam dvaput jer je prezime bilo hrvatsko, ali njemačkog porijekla. On zapiše te popije još jedan gutljaj mineralne. Nakašlje se kako bi pročistio grlo. A sad mi recite, da ste sad u Saboru, za što biste se zauzeli? Mlađi uzme čašu te si ponovno natoči mineralnu i ispije je nadušak. Baš ste me zatekli, o tome nisam razmišljao… Odlično, reče stariji oduševljeno. Mislim da nam je sad sve jasno, reče i pogleda značajno mlađega, a ovaj mu odmah natoči čašu mineralne. Stariji popije još jedan gutljaj. Obojica, i ja i mlađi, nestrpljivo smo čekali njegovo pitanje. Znate, reče tiho stariji, ima još nešto vrlo važno, pa čak i malčice nezgodno, čega možda još niste svjesni. Naime, moram Vas upozoriti na mogućnost da, prihvatite li, uza sve ostalo počinite i ratne zločine… Da, jasno, rekoh i natočih si čašu mineralne. I mlađi još jednom natoči čašu mineralne i popije je. Ubrzo ustaje i pita me za vece. Eno u hodniku, odmah kraj ulaznih vrata. I, upitah starijega, hoće li biti rata. Vidjet ćete, vidjet ćemo. Pa si i on natoči čašu mineralne. Doviđenja, reče mi. Doviđenja, rekoh.