Vest kaže ovako: rulja je prvo prislila dve devojke da skinu sa sebe svu odeću. Onda ih je tako gole provela kroz mesto. Da bi ih na kraju izvela na livadu i tu silovala. Da, tako kaže vest, rulja je silovala dve devojke. Neko je to sve snimio i dva meseca kasnije, ove nedelje, pustio snimak na mreže. U maju su dakle devojke bile silovane u indijskoj državi Manipur, a u julu je predsednik vlade Indije, notorni Narendra Modi, pošto se snimak raširio, vatreno obećao da nijedan silovatelj neće izmaći pravdi.
U raznim verzijama vesti na internetu kaže se i da je policija dovela devojke i izručila ih rulji. Ponegde ima pokušaja i da se rulja opravda. Silovanje je bila osveta za jednu drugu silovanu devojku. Stvari sad već poprimaju poznate obrise. Silovatelji devojaka su Meitei. Devojke su Kuki. Meitei i Kuki su dve najveće etničke grupe u Manipuru. Meiteija (ako se to tako kaže) ima više – preko 50 odsto u Manipuru. Kukija ima nešto preko 40 odsto. Meitei su hinduisti. Kuki su hrišćani.
Puna vest glasi ovako: članovi većinske etničke zajednice Meiteija silovali su dve devojke iz manjinske etničke zajednice Kukija, da bi osvetili silovanu devojku iz svoje zajednice. Čitalac već pogađa, vest o silovanju pripadnice zajednice Meiteija bila je lažna. Čitalac zna i to da su Meitei na vlasti u Manipuru, da je čitava ta hindu zajednica u stvari ogranak partije predsednika vlade Indije, dakle Modija, koji je dva meseca ćutao o javnom grupnom silovanju, kao što ćuti i o građanskom ratu u Manipuru.
Jer, Meitei i Kuki se već mesecima tuku, pale jedni drugima sela, otimaju zemlju i imovinu, a Modijeva vlada šalje 40.000 vojnika da zavede red u Manipuru, samo što od toga nema ništa, pa sad Kuki već traže otcepljenje od Indije, odnosno svoju nezavisnu državu. Sve nam zvuči poznato, a još nam se čini i jasnim, kada gledamo s ove daljine. Drugo bi bilo da pričamo o, recimo, Srbima i Albancima i Kosovu. Onda ništa ne bismo videli iako nam je sve bilo pred očima.
Taj daleki Manipur, kao neki otuđeni indijski pipak, uklještio se između Bangladeša i Mijanmara, i dugo u njemu tinjaju ili gore etnički sukobi. Kako vidimo, uprkos tim sukobima, Modijeva partija uspela je u toj državi na indijskoj istočnoj periferiji da podigne svoju stranačku infrastrukturu, da osvoji vlast na izborima i da tobože vlada zemljom. Ali, zapravo ne vlada, jer podizanje stranačke infrastrukture nije pratilo i podizanje institucija, to jest same države.
Da je Indija država u Manipuru, (lažna) vest o silovanju jedne devojke ne bi razjarenu rulju vodila u osvetničko silovanje devojaka iz druge etničke grupe, nego bi se tražilo da se silovatelj goni i izvede pred sud. Umesto suda, radila je osveta, i stradale su još dve devojke. A sve to će verovatno voditi u nove osvete i nova silovanja, dok se etničke grupe i teritorijalno ne podele, ili dok jedna ne istrebi drugu. Primitivna plemena u inače modernoj Indiji, mogao bi tako da rezonuje čitalac.
Ali, baš u tom svom „primitivnom“ aspektu Indija nam je mnogo bliža nego što to gledamo na karti. Nijedna od ovih gnusnih stvari o kojima se ovde govori nije nam nepoznata – sve ih imamo i u svojoj nedavnoj prošlosti. Ako bismo baš tražili razliku, ona bi verovatno išla u prilog Indiji. Naime, kada je snimak silovanja postao javan, notorni Modi osetio je obavezu da o tome nešto kaže i da obeća da će pravda biti ispunjena.
I kod nas je znanje o zločinima srpske strane u ratovima iz devedesetih javno, činjenice su poznate svima koji su hteli da ih čuju, ali i dalje pogrešno verujemo da nas ništa od tog znanja ni na šta ne obavezuje. Čak ni toliko da kao Modi (dakle, lažno) obećamo da će pravda biti ispunjena, jednom. Ta razlika između onoga što svi znamo, kao što svi u Indiji znaju šta se događa u Manipuru, ali to naše znanje nije javno, i javnog znanja upravo je razlika između ćutanja i prihvatanja obaveze.
Kada istina o gnusnim zločinima postane javna, mi imamo obavezu da u vezi s tim nešto uradimo. To zna čak i notorni Modi. Znao je on šta je uradila rulja u maju, ali dok god se o tome nije javno pričalo, odnosno dok god dokazi za to nisu postali javni, on je spokojno ćutao. Njegova partija, uostalom, upravo se i održava na vlasti potpirivanjem mržnje i povremenim izbijanjem hinduističkog nasilja nad muslimanima (češće) i hrišćanima (nešto ređe).
Ali, jednom kad su svi mogli da vide šta se dogodilo, on je, makar i zbog spasavanja privida pristojnosti, javno i oštro reagovao i osudio nasilje. Kod nas se takođe sve zna, i to znanje je odavno javno, ali nema ko na vlasti da preuzme obavezu i nešto u vezi s tim kaže. Pa makar, kao Modi, i slagao. Jer ponekad je i privid dovoljan da se sačuva kakva-takva pristojnost. Ali, ovde je sve brutalno razgolićeno, u meri da se više ne mari ni za privid. Zato je jul tako mučan mesec. Ne prestajemo da se brukamo.