Linija fronta prolazi kroz Brisel. U Briselu Srbiju od Kurtija brani Vučić. Da bi Vučić u Briselu bio pri sebi, u pozadini fronta, u samoj Srbiji treba da vlada mir. Traktori su se povukli sa barikada, kažu seljaci, da ne „destabilizuju“ Srbiju dok traje bitka u Briselu. I opozicija je prionula da sačuva mir. Barem neki delovi opozicije. Recimo, kada se iz redova režima oglasi Vladimir Đukanović i kaže da Parada ponosa treba da se otkaže jer imamo krizu oko Kosova, iz opozicije mu ne odgovore da Parada mora da se održi jer se time pokazuje da su svi žitelji Srbije ravnopravni, što bi možda išlo naruku Srbiji.
Naprotiv, iz opozicije se javi Boško Obradović i kaže u glas sa Đukanovićem – dole Parada. I on bi da tu paradu otkaže kao i Đukanović. Posmatrač sa Marsa mogao bi se pitati po čemu se razlikuju vlast i opozicija u Srbiji. Evo, da nabrojimo ključne teme: Kosovo, Parada ponosa, rat u Ukrajini, Rusija, EU, NATO. Kakva je razlika između vlasti i velikog dela opozicije u stavu prema svakoj od ovih tema. Ne mora se gledati sa Marsa, i posmatrač s obe noge čvrsto na Zemlji, ne vidi razliku. Dobro, je l ima bar jedna tema gde se razilaze vlast i dobar deo opozicije u Srbiji? Čitalac sleže ramenima, možda demokratija?
Biiiip. Pogrešan odgovor. Uzmimo opet Obradovića i njegovo shvatanje demokratije: u demokratiji bude onako kako odluči većina. Od Đukanovića do Vučića, svi novoradikali na isti način shvataju demokratiju. Kako je onda Obradović uopšte opozicija? Performativno: odlučio je da izigrava opozicionara i misli da je to dovoljno da se bude opozicija. Sve u svemu, u pozadini fronta stvari za Vučića stoje bolje nego na prvoj liniji. Ovde se bezmalo svi odreda trude da se ne ugrozi konsenzus o Kosovu, pederima i Putinu. Ostaci režima, dok je glava u Briselu, imaju svesrdnu pomoć većine (uključujući i opoziciju) da održe red.
Posmatrač sa Marsa bi sada mogao da pomisli da su pederi (i lezbejke) – lezbejke u zagradi jer, kako to pokazuje Obradović, iz nekog razloga ovdašnji muškarci poseban prezir/nelagodu imaju za pedere – neka izuzetno obučena i naoružana vojna jedinica (pederska Grupa Wagner) sposobna da očas otkine Kosovo od Srbije (premda i posmatrač sa Marsa već odavno zna da je Kosovo nezavisno od Srbije, što ga opet dodatno zbunjuje). I posmatrač s obe noge čvrsto na Zemlji gubi se u slikama: nova bitka na Kosovu – s jedne strane Srbi, a s druge pederi (i lezbejke). Tako je to TV publici sinoć predstavio Obradović.
Čitalac se mršti, nije publici potreban Obradović. I bez njega ona mahom u svakom srpskom neprijatelju vidi pedera. Pederi su i zapadnjaci, i katolici i muslimani (Albanci pogotovo: o njihovoj izopačenoj seksualnosti imao je odavno još šta da kaže recimo Slobodan Selenić; a čitalac se kao kroz maglu seća i slučaja Martinović). Od Srbije na zapad i dole na jugoistok, sve sami pederi. Pedera nema samo u Srbiji, Rusiji, Kini… Verujem da čitalac može i sam da nastavi niz. Pederi su izmislili demokratiju da nasamare Srbe i oduzmu im Kosovo. To nam poručuju Vladimir Đukanović i Boško Obradović.
I malo ko se ovde tome smeje. Uglavnom, ozbiljni ljudi ozbiljno klimaju glavom i nemo odobravaju. Eno ga i Putin, i on se obračunao s pederima. Hajde sad neka neko u Moskvi napravi Paradu ponosa? Obradoviću se sviđa ta Putinova demokratija. Ali se ovde pravi da mu smeta Vučić. Posmatraču sa Marsa je to neobično, a ni posmatrač s obe noge čvrsto na Zemlji se ne snalazi bolje. Mora da su za Obradovića i Đukanovića i svi Ukrajinci redom pederi, pa je u redu što je Putin rešio da ih pregazi. Jeste, Ukrajinci su uglavnom i pravoslavni hrišćani, al šta im to vredi kad su pederi.
Čitalac se seća, Feral Tribune je u decembru 1993. na naslovnoj strani objavio fotomontažu Miloševića i Tuđmana u toplom zagrljaju. Slika se da tumačiti na razne načine. Uzmimo da se htelo reći da jedan bez drugoga ne mogu. Dok su se ostali mlatili na smrt, njih dvojica uživali su u apsolutnoj moći, što ne bi bilo moguće da nisu imali jedan drugoga. Fotomontaža je moćna jer govori golu istinu, ali nije bez slabosti. Suviše joj je uzak fokus. Na slici je moralo biti više aktera. (Verujem da je to bio razlog da se posle par godina naslovnica ponovi sa više figura.) Kada bismo danas pravili naslovnicu po analogiji sa Feralovim, na njoj bi pored Kurtija i Vučića morali biti još i Đukanović, Obradović… a iznad kreveta ikona Putina.
Brdo muških tela u vrelom zagrljaju. I onda oni nama kažu da smo mi – pederi.