Sledeći put, kada neki predsednici vlada država iz EU slete na aerodrom u Beogradu i krenu da se sretnu s Vučićem, opozicija bi trebalo da razmisli da proteste i blokade organizuje tako da oni, ti predsednici vlada dakle, ne mogu da stignu od aerodroma do grada. Ako protesti još budu trajali. I ako još budemo imali režim s Vučićem na čelu.
Evo, neka čitalac sam kaže, zar ne bi bilo bolje da se predsednik vlade Luksemburga Xavier Bettel i predsednik vlade Holandije Mark Rutte nisu juče sreli s Vučićem? Neka samo zamisli, umesto što je slušao njihove idiotske govore, zar ne bi bilo uzbudljivije da je pratio vesti o barikadama. Ili, još bolje, bio na njima. A čelnici stranaka u protestu taman bi imali priliku da popričaju s blokiranim visokim funkcionerima iz „belog sveta“.
Bettel i Rutte – kao i Stano Lajčák Borrell pre njih – bili su juče za Vučića samo korisne budale iz EU. Da odmah kažem, ja ne mogu zasigurno znati šta su njih dvojica zaista. Moguće je da oni, baš kao Stano Lajčák Borrell, i nisu neobavešteni ignoranti. Ali kada su se sinoć s Vučićem pojavili pred novinarima, naprosto su tako izgledali.
Od svega na ovom svetu, Bettel je imao da nam kaže da je od ovdašnjih aktivista za prava gej osoba čuo da im je mnogo teško palo što prošle godine nije održana Parada ponosa. (Zar nije?) I kako bi on voleo da živi u svetu u kome zajednička slika njega i njegovog muža i Brnabić i njene supruge ne bi bila vest. Ooo, kako je samo bilo važno da to čuje domaća javnost.
A Rutte je poželeo da nam objasni da je važno da Ukrajina porazi Rusiju u tekućem ratu, i da doda da bi Srbija, evo godinu i po od izbijanja rata, mogla u tome da joj pomogne tako što bi uvela sankcije Rusiji. Onda je nešto dodao o Kosovu. I o tome kako on neće nikome da sudi. On bi samo da pomaže. Toliko za ovdašnju javnost.
Posle ih je Vučić obojicu provozao na brodu, objasnio im kako će Srbija postati veliko gradilište zbog organizacije EXPO 2027, a mediji to opet preneli kao zasebnu vest.
Da su zaista hteli da pomognu, Bettel i Rutte bi se prvo obavestili gde dolaze. Znali bi da žitelji Srbije žive kao da su junaci filma „Sve u isto vreme“. Čitalac se seća tog, ove godine silnim Oscarima nagrađenog filma: u njemu smo gledali priču o paralelnim svetovima u kojima žive alternativne verzije svakog od junaka filma. Ravnoteža u tom multiverzumu se poremeti i svetovi počnu da se prelivaju jedan u drugi. E, taj fikcionalni košmar iz filma žitelji Srbije žive u stvarnosti.
Bettel i Rutte su taj i inače neizdrživi haos svojom posetom i izjavama dodatno uvećali. Dva meseca u Srbiji traju protesti. Dva meseca desetine hiljada žitelja Srbije na ulici pokušavaju da se izbave iz domaće političke noćne more. Režim, s druge strane, sada već krajnjim naporom čuva privid države od koje, znamo, nije ostao kamen na kamenu. I dođu Bettel i Rutte i razgovaraju s Vučićem… o čemu zaista? A on zadovoljno trlja ruke jer će opet nakratko zaličiti na… zaista na šta?
Da su došli da nešto ozbiljno reše… Kosovo, sankcije Rusiji, šta god… njih dvojica bi posle razgovora s Vučićem organizovali posebnu konferenciju za štampu i rekli novinarima o čemu su pričali s Vučićem. Pored toga bi objasnili zašto su uopšte razgovarali s njim, pošto on kao predsednik Srbije nema nikakve ingerencije ne samo na Kosovu nego ni nad Paradom ponosa. Naposletku, izlistali bi šta će sve biti mere prema Srbiji ako ona ne uvede sankcije Rusiji.
Da im je zaista stalo, mogli su napraviti demokratski gest: videti se recimo s Jovom Bakićem i tako demonstrirati brigu za slobodu govora. Ili otići u ministarstvo prosvete i pitati: je l ste normalni, kakvo to pismo šaljete Filozofskom fakultetu. To s Bakićem mi je sad palo na pamet. Da su ova dvojica došli par dana ranije ili kasnije, pao bi mi na pamet neko drugi. Recimo student Pavle Cicvarić. Uvek se ovde nađe neko s režimskom metom na grudima.
Mislim, zna se kako se to radi, kada zaista želite da pomognete, da učinite nešto ispravno. Stanete uz žrtvu, a ne uz nasilnika. Dobro, preterujem. Šta je briga Bettela i Ruttea za Srbiju? Ili, kad smo već kod brige, za Srbe na Kosovu, recimo. Da im je stalo do njih, ne bi o Kosovu pričali s Vučićem nego bi pričali s njima, sa Srbima s Kosova. Samo što njih dvojica imaju svoju agendu; a Srbi s Kosova svoju muku. Ali, baš zbog toga, sledeći put ih ne treba pustiti da prođu.