Tužilaštvo Posebnog odjela za ratne zločine Bosne i Hercegovine je 24. novembra 2022. godine podiglo optužnicu protiv Miomira Jasikovca, komandanta čete vojne policije Zvorničke brigade VRS, za krivično delo genocida. Jasikovac je optužen da je, u periodu od 13. do 15. jula 1995. godine, sa njemu podređenim pripadnicima čete vojne policije, učestvovao u zatvaranju, transportu, kao i streljanju zarobljenika u blizini škole u Orahovcu, kod brane u Petkovcima, kao i na lokaciji šljunkare u Kozluku. Prema optužnici na ovim lokacijama ubijeno je više od 2.300 ljudi.
Jedanaest dana kasnije, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je podiglo optužnicu protiv AA, komandira čete vojne policije Zvorničke brigade VRS, za krivično delo ratnog zločina. AA je optužen da je u periodu od 13. do 15. jula 1995. godine, sa njemu podređenim pripadnicima čete vojne policije, učestvovao u zatvaranju pripadnika Armije Bosne i Hercegovine i civila muškog pola, koje su sproveli do lokacija znajući da će potom biti ubijeni. Zarobljenici su ubijani u Orahovcu, potom u Ročeviću, kao i na brani u Petkovcima. Prema optužnici na ovim lokacijama je ukupno ubijeno više od 300 ljudi.
Pedeset dana nakon što je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo optužnicu protiv Jasikovca, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, s istim Jasikovcem, skrivenim iza pseudonima AA, sklopilo je sporazum o priznanju krivice.
Tužilaštvo za ratne zločine nije objavilo vest o sporazumu o priznanju krivice. Mesec dana nakon potpisanog sporazuma, početkom februara 2023. godine, na sajtu Tužilaštva uporniji su mogli pronaći anonimizovanu optužnicu protiv AA i belešku u tabeli da je u tom predmetu doneta presuda.
Sporazum o priznanju krivice između Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Miomira Jasikovca sklopljen je 13. januara 2023. godine. Jasikovac je priznao da je kao komandir čete vojne policije prihvatao, zatvarao i obezbeđivao muškarce i dečake koje su zarobile snage VRS, pri čemu je znao da će oni ubrzo biti ubijeni. Jasikovac i njemu podređeni pripadnici čete vojne policije Zvorničke brigade su 13. jula 1995. godine sproveli zarobljene Bošnjake u Orahovac gde su, kako se u presudi navodi, pripadnici VRS ubili „preko 100 lica“; potom 15. ili 16. jula su zarobljene Bošnjake zatvorili u lokalnu školu u Ročeviću, a potom ih sproveli do deponije u Kozluku gde su streljali „preko 100 lica“. Jasikovac je 14. jula 1995. godine poslao više pripadnika svoje čete u komandu 6. bataljona Zvorničke brigade odakle su oni potom upućeni na branu u Petkovcima gde su učestvovali u streljanju zarobljenika dovedenih iz lokalne škole. Prema presudama Tribunala u Hagu, snage bosanskih Srba su na ovim lokacijama ubile najmanje 2.400 muslimanskih (bošnjačkih) muškaraca i dečaka.
U tišini, daleko od očiju javnosti, Jasikovac je priznao izvršenje ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu i osuđen je na kaznu zatvora od pet godina.
U presudi sud je ocenio da je kazna „srazmerna težini izvršenog krivičnog dela kao i ličnosti optuženog kao izvršioca“.
Tužilaštvo je s Jasikovcem sklopilo sporazum o priznanju krivice, a on zauzvrat, osim priznanja, nije dao ništa, pa ni imena saizvršilaca, svojih podređenih, koji su učestvovali u lišavanju slobode i likvidaciji više stotina zarobljenika, od kojih neki, ako ne i većina, žive slobodno u Srbiji.
Sve podseća na manevar iz slučaja Brana Gojkovića, pripadnika 10. diverzantskog odreda, protiv koga je Tužilaštvo za ratne zločine u januaru 2016. godine podiglo optužnicu za ubistvo više stotina civila 16. jula 1995. godine na ekonomiji Branjevo. Tužilaštvo je optužnicu podiglo tek nakon zahteva Tužilaštva Bosne i Hercegovine za izručenje, iako je međunarodna poternica za njim postojala već šest godina, a uloga 10. diverzantskog odreda u genocidu u Srebrenici već bila poznata. Podizanjem optužnice i potom sklapanjem sporazuma o priznanju krivice s Gojkovićem koji je bio državljanin Bosne i Hercegovine, Tužilaštvo za ratne zločine je zapravo sprečilo njegovo izručenje Bosni i Hercegovini i odustalo od daljeg bavljenja tim slučajem.
Osnovano je pretpostaviti da je Tužilaštvo za ratne zločine bilo upoznato sa istragom koja se protiv Jasikovca vodi u Bosni i Hercegovini, kao što je znalo i za istragu koja je vođena protiv Milenka Živanovića jer je postupajući po zahtevu Tužilaštva Bosne i Hercegovine saslušalo Živanovića u svojstvu okrivljenog. Gotovo je izvesno da je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine takav zahtev uputilo i u slučaju Jasikovac.
Tužilaštvo za ratne zločine je i ovaj put bilo brže. Zatvorilo je slučaj sa četiri strane presude i pet godina zatvora, bez pominjanja Srebrenice. Naravno i bez genocida.
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je za dvadeset godina postojanja podiglo pet optužnica za zločine u Srebrenici, počinjene u julu 1995. godine. Tri od pet optužnica podignuto je protiv samo jedne osobe. U tri od pet optužnica Srebrenica se ne pominje, iako su događaji, obuhvaćeni optužnicom, povezani sa poduhvatom Vojske Republike Srpske u Srebrenici. Ni u jednoj se ne pominje genocid.
Do danas su donete tri presude. Dva postupka su i dalje u toku. Dve od tri presude rezultat su sporazuma o priznanju krivice. Ni u jednoj se ne pominje genocid.
Punih šest godina traje postupak protiv pripadnika Centra za obuku Jahorina Specijalne brigade policije MUP-a Republike Srpske za streljanje 1.313 bošnjačkih civila u Kravici. U 2022. godini nije saslušan nijedan svedok, a optuženi se uglavnom nisu pojavljivali na suđenju.
Od maja 2022. godine sudi se i generalu Milenku Živanoviću. Naravno, ne za genocid.