Djecimetar
Korina se jednoga jutra probudila strašno gladna. Ali jedino što je željela jesti bilo je nešto plavo. Zato se Korina brzo umila, počešljala, obukla i pohitala na tržnicu.
“Dobar dan”, rekla je prodavačici za tezgom. “Ja bih nešto plavo.”
“Hm…” zbunila se prodavačica. “Imam friški kravlji sir, vrhnje, jaja, kukuruzni kruh… Ali to nije plavo.”
”Onda ništa”, rekla je Korina i krenula prema drugoj tezgi.
“Molim vas, imate li nešto plavo?”
“Kaj je tebi, mala?!”, brecnula se prodavačica. “Kak da ti nađem nekaj plavo?! ’Oćeš salate?”
“Ali salata je zelena!”
“Imam finog luka, mrkve, celera, kupusa, kelja, cvjetače, rajčice, paprike…”
“Luk je zelen, mrkva je narančasta, kupus je blijedo zelen, cvjetača je bijela, rajčica je crvena…”
“Jesi ti malo šu-šu?!”, rekla je prodavačica, stavila prst na sljepoočicu i zavrtjela prst, pojasnivši tako Korini što bi to ”šu-šu” trebalo značiti.
Korina je stala pored treće tezge.
“Molim vas, imate li nešto plavo, nešto za jelo?”
“Oho-ho!”, rekao je veselo prodavač. “Evo imam ove fine plave bunceke, pa plave friške kobasice, komad plave teletine bez kosti, a pogledaj si ovaj goveđi odrezak, fini, plavi…”
“Ne, sve je to crvenkasto, a ja hoću nešto plavo!”, rekla je Korina i krenula prema ribarnici.
“Imate li nešto plavo?” pitala je prodavačicu.
“Imam frišku plavu ribu”, rekla je prodavačica. “Skuše, srdele, tune…”
“Ali one nisu plave!”, rekla je Korina.
“Kako nisu plave?! Zašto se onda i skuše i srdele i tune zovu plavom ribom?!”
“Ali ja želim nešto izrazito plavo.”
“Onda jedi zumbule”, rekla je ljutito prodavačica.
Na cijeloj tržnici, kod pekara, mesara, voćara, prodavača mlijeka, sira i jaja, Korina nije našla ništa plavo. “Kad je tako onda više neću ni jesti”, odlučila je. ”Ili plavo ili ništa!”
I Korina nije jela punih tri sata i dvadeset i pet minuta, a onda je već toliko ogladnjela da je pozvala u pomoć Nikolu.
“Pričekaj me, odmah dolazim”, rekao je Nikola.
Nikola je za Korinu naručio pržene krumpiriće, izvadio odnekud naočale i stavio ih Korini na nos.
“A sad jedi…”
“Stvarno su plavi!”, rekla je Korina i pojela u slast sve krumpiriće.
“Eto, vidiš”, rekao je Nikola. “Uvijek se nađe rješenje.”
“Zar nije čudno da nema plavih namirnica?” rekla je Korina.
“Imaš pravo, plava hrana je doista rijetkost”, rekao je Nikola.