U Beogradu je u sredu, 24. septembra, u 71. godini preminuo Vasilije Vidović. Od 1994. godine ukazom Vojislava Šešelja četnički vojvoda, poznat i kao vojvoda Vaske. Protiv Vidovića i više od 45 drugih lica, Fond za humanitarno pravo podneo je 2016. godine krivičnu prijavu za zločine počinjene 1992. godine nad civilnim stanovništvom opštine Ilijaš. Vidović i drugi prijavljeni su za masovna ubistva, zlostavljanje i pljačke civila u selima Gornja Bioča, Lješevo, Kadarići i Luka koje su vršili kao deo snaga bezbednosti pod komandom Kriznog štaba opštine Ilijaš. Na to ukazuju brojni dokazi izvedeni pred Haškim tribunalom. Ipak, Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) u Srbiji nije podiglo optužnicu ni protiv Vidovića ni protiv drugih prijavljenih, među kojima je i Ratko Adžić, bivši predsednik Srpske opštine Ilijaš i njenog Kriznog štaba. Taj penzionisani nastavnik Filološke gimnazije, koji je zimus napao učenike i studente tokom blokada, živi u Beogradu.
U četvrtak je u Beogradu umro još jedan vojvoda. Branislav Gavrilović, poznatiji kao vojvoda Brne i vođa takozvanih Brnetovih četnika, preminuo je 25. septembra u 61. godini. Protiv njega je Fond za humanitarno pravo 2017. godine podneo krivičnu prijavu za ratni zločin počinjen u julu 1993. godine nad zarobljenim pripadnicima Armije Republike Bosne i Hercegovine na Golom brdu, na planini Igman. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Gavrilovića 2021. godine.
Tužilaštvo u Srbiji nema vremena. Ono jedva stiže da se brine samo o sebi.
Prošle godine, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu ustupio je Srbiji predmet za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja, Miljana Damjanovića, Miroljuba Ignjatovića, Ljiljane Mihajlović i Ognjena Mihajlovića. Mehanizam je imenovao posmatrača zaduženog da nadzire postupak i redovno izveštava o njegovom statusu.
Pre dve nedelje objavljen je šesti izveštaj. Sadržinski, on se ne razlikuje suviše od prethodnih pet u kojima se navode primeri komunikacije između posmatrača i JTRZ, osim što je inače štura komunikacija sada postala jednosmerna. Posmatrač je službeno obavešten da je 30. maja istekao mandat vršiocu funkcije glavnog javnog tužioca za ratne zločine, a potom više nije dobio nijedan odgovor na brojna pitanja prosleđena Tužilaštvu. Pitanje vremenskog okvira u kom se očekuje podizanje optužnice protiv radikalske petorke ostalo je bez odgovora. Molba upućena Ministarstvu pravde da posreduje u komunikaciji sa Tužilaštvom za ratne zločine takođe je ostala bez odgovora. Na imejl nije odgovorio ni postupajući tužilac u predmetu Šešelj i drugi. Posmatrač piše imejlove, šalje podsetnike, moli Ministarstvo pravde, čak i Ambasadu Srbije u Holandiji. Odgovora nema, niti u Tužilaštvu ima nekog ovlašćenog da takav odgovor napiše.
Javno tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije već dve godine nema izabranog glavnog tužioca, od maja 2025. ono nema čak ni imenovanog vršioca funkcije, a time ni osobu odgovornu za rad Tužilaštva.
Konkurs za izbor glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine formalno je u toku iako je čitav proces obeležen kašnjenjem usled opstrukcije rada Visokog saveta tužilaštva.
Jedna od dvoje prijavljenih kandidata je Snežana Stanojković, poslednja izabrana glavna javna tužiteljka za ratne zločine. Stanojković i sama usporava postupak izbora podnošenjem prigovora koji se odnose na ispravke netačno ili pogrešno upisanih podataka ili zahteva da joj se omogući uvid u snimak sopstvenog predstavljanja pred Savetom. Budući da je odluka o oceni kandidata već doneta i da takvi prigovori ne mogu imati uticaja na izbor, jasno je da je namera tužiteljke puko odugovlačenje postupka izbora.
Dok obezglavljeno tužilaštvo tumara, vlast ne propušta priliku. Naime, možda nam tužilaštvo i nije potrebno. Najavu je izrekao narodni poslanik, advokat i dobošar režimskih ideja Vladimir Đukanović, obraćajući se jednom od tužilaca za organizovani kriminal: „Bićete deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ratni zločini se gase.“ Dve nedelje kasnije, javnosti je predstavljena i inicijativa neimenovane ali „stručne nevladine organizacije“ za reorganizaciju specijalnih tužilaštava. Ta organizacija predlaže ukidanje specijalizovanih tužilaštava – i onog za organizovani kriminal, i onog za ratne zločine – te njihovo pretvaranje u posebna odeljenja unutar Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odnosno u odeljenja pod ingerencijom režimu najbližeg glavnog tužioca Nenada Stefanovića. Jasno je: u režimskom jurišu na pravosuđe ciljana meta je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Tužilaštvo za ratne zločine bilo bi dobrodošla kolateralna šteta.
Izbor za glavnog tužioca prestižu vesti o mogućim zloupotrebama sredstava JTRZ. Tako je dnevni list Danas obelodanio podatke o korišćenju službene bankovne kartice Tužilaštva za potencijalno neslužbene transakcije u vreme dok je Snežana Stanojković bila glavni javni tužilac i vršilac funkcije glavnog javnog tužioca.
I dok se mediji pitaju ko je Snežana Stanojković, ne znajući gde da potraže odgovor mimo matrice dnevne dinamike Vučić – mi, stvarni rezultati rada Tužilaštva za ratne zločine pod njenim rukovođenjem, a i nakon toga, ostaju nevidljivi javnosti. Između ostalog, oni se mere i neprocesuiranim vojvodama.
S onima koji nisu preminuli i ovog jutra delimo gradski prevoz i mimoilazimo se s njima kod Pionirskog parka.