Mikropriče
DRVO U SOBI, SOBA U KUĆI.
lišće na drvetu u sobi se iznenada zatreslo, kao da mu je zima, iako nije bio potres, ni otvoren prozor, niti je pored drveta netko prošao da bi se stvorio zračni vrtlog. nije bilo niti dovoljno hladno – jesen je tek nastupila, ljeto je, preko granice godišnjeg doba, prebacilo tople dane, ali nestala je ljetna vreva, produžile su se sjene i sobom je vladao savršeni mir, a kad kažem savršeni, negiram postojanje zvukova iz okoline, odnosno prekidanje tišine povremenim cvrkutom ptica i šuštanjem prvog otpalog lišća. ali otkuda drvo u sobi? u sobama ne raste drveće. ovo je soba u kući koju je netko u ratu srušio i to bi moglo objasniti rast drveta u kući. može objasniti i neotvorenost prozora, jer on ne postoji, ali i nepostojanje ljudi, jer oni su otišli. što nas vraća na početak ove priče. lišće na drvetu u sobi se iznenada zatreslo, kao da mu je hladno i, s obzirom da je bila jesen, lišće je, drhćući, otpalo. potom je nastupila zima i osim golih zidova i grana u toj se priči više ništa nije moglo vidjeti ni čuti.