Mikropriče
EF NIJE IMALA NOVCA.
ef nije imala novca pa je pošla da ga traži. prvo je ušla u lovački dućan. imate li novca? – pitala je ef. ne, ne, ne držimo, ljubazno joj je odgovorio prodavač. trebate li možda metke za sačmaricu? ili nož za guljenje kore s drveća? ne, ništa od toga ne trebam, trebam novac, hvala, do viđenja, rekla je ef i zatvorila vrata za sobom. zatim je ušla u apoteku. imate li novca? – pitala je ef. ne, draga gospođo, ne držimo, ljubazno joj je odgovorio apotekar. bio je to lijep, visok muškarac, zagledala mu se u oči, a on je pitao: želite li možda leksaurine ili nešto drugo za smirenje? antidepresive? ovaj mjesec imamo u specijalnoj ponudi benzodiapinske anksiolitike i oksazepame. ne, ništa od toga ne trebam, trebam novac, hvala, do viđenja, rekla je ef i zatvorila vrata za sobom. zatim je ušla u trgovinu mješovite robe, ali otamo su je potjerali metlom. kad je ušla u pekarnicu, pitala je: imate li novca? ljubazna pekarica joj je odgovorila: ne, ne držimo novac. želite li možda ovo pecivo? pokazala je prstom na neko pecivo u vitrini. mogla bih jedno, hvala vam, rekla je ef i ispružila ruku da uzme pecivo, a pekarica je rekla: ali to će vas koštati novaca. onda ništa, rekla je ef, jer i ja tražim novac, hvala, do viđenja. kad je obišla cijeli grad shvatila je da je već pao mrak pa se vratila kući. gurnula je ključ u bravu, okrenula ga dvaput i otvorila vrata, a na glavu joj se srušilo naslagano brdo praznine.