Mikropriče
ni dezenom, ni teksturom, ni bojom, ni dizajnom. zato je povremeno bila stolica i dozvoljavala drugima da sjedaju na nju. bila je veoma udobna; ljudi su sjedali na nju i govorili: hmm, kako je k. mekana i podatna, na ovoj stolici me ne bole leđa, a i noge mi dosežu pod kutom koji je ispravan za dobro držanje. dugo bi se zadržavali na k., ispijajući svoje kave, radeći svoje poslove, a najviše govoreći o svojim problemima, plačući zbog malih primanja, neadekvatnih kuhinja, muževa, žena, neposlušnih kućnih ljubimaca i problema s pažnjom koje su razvijala njihova djeca.
s vremenom se k.-ina koža pohabala pa je netko primijetio da bi je trebalo dati iznova tapecirati. kako su konstrukcija i punjenje i dalje bili čvrsti, k. je rekla: ne želim više biti vaša stolica, nađite novu. nije se inatila, nije bila ljuta ni žalosna, nije imala nikakvih sentimentalnih razloga da odjednom postane čangrizava ili zajedljiva, jednostavno više nije željela biti stolica. ali kad je otvorila usta i izustila sudbonosnu rečenicu, želja je izletjela iz nje i k. je nikad više nije vidjela ni čula.