foto: Dženat Dreković/NOMAD

Kišjuhas: Seks i telefon

Deo javnosti u Srbiji nedavno je narajcao slučaj izvesnog dostavljača hrane i njegove mušterije ženskog pola. To jest, drama između jedne prekarne muške osobe iz najnovije ili neoliberalne tezga-privrede (gig economy), i jedne devojke ili žene koja je naprosto poručila hranu „za dostavu“ iz restorana. Za one koje nisu na srbijanskim Tviterima, drug dostavljač je taj kalorični unos prvo uredno i profesionalno dostavio na njenu adresu. Ali, već sutradan je na njen telefonski broj (ne)promišljeno priupitao – „Ej, kakva je hrana bila juče?“ Mušterija se odmah požalila dostavljačkoj kompaniji, pa je dostavljač promptno popio otkaz.

Zatim joj je isti poručio i sledeće: „Ej, samo da ti se zahvalim. Juče sam dobio otkaz na poslu zbog tebe. Ne mogu da verujem da si se žalila jer sam ti se javio na najnormalniji način i poslao jednu poruku, niti sam bio vulgaran niti bilo šta. Svaka čast, ne znam kakvu ti imaš korist od toga ali eto ja sad posao više nemam niti imam mesečne prihode“. Ona mu nije odgovorila. Dakle, dostavljački čova jeste izgubio posao zbog svoje flertujuće ili muvajuće aktivnosti. Zato što je nesumnjivo zloupotrebio tuđe lične podatke, odnosno mušterijicin broj telefona. Pa sad, u ovoj letnjoj šemi u Srbiji, negde između Kosova i gej parade, fekalija je pogodila ventilator. I svako je imao mišljenje na vrelu temu.

(Ne)dozvoljeno muvanje

Pošto je naš dostavljač zaista bio relativno pristojan u komunikaciji, a zatim se i požalio da je, siroma’, izgubio svoja primanja, ubrao je brojne simpatije ili bar empatiju mnogih. Mahom muškaraca. Tim povodom, vaskoliki komentarijat je iznosio i sledeća smatranja. Gde i kako više da muškići nepražnjenih mošnica upoznaju i osvoje žene? Da je gospodin ili prekarni drug vozio Mercedes, a ne dostavljački bicikl, bila bi to druga priča (čitaj: žene su kurve). I zašto žene više ne kuvaju ručkove sebi i drugima, već ih poručuju unaokolo, zlo i naopako (čitaj: ibid., tj. žene su opet kurve)? I, uopšte, zavladaše feminizam i #MeToo zajebancija, pa je danas sve postalo seksualno uznemiravanje i politička (ne)korektnost, đavo ih odneo. Dok naravno, scena sa dostavljačem hrane predstavlja i tipični zaplet mnogih pornografskih filmova, u kojima glumice jedva čekaju da im dostavljači (upozorenje: sledi loš humor) raznesu picu. Pa mnogi više ne razlikuju fikciju i loše fazone od života i stvarnosti.

S druge strane, javili su se i mnogi drugi. Mahom žene. I koje su krajnje razborito uputile na nedopustivu skaradnost ovakvog ponašanja. Na nadobudno muško osećanje da naprosto imaju vaskoliko pravo na takvo obraćanje i komunikaciju. Kao i na gomiletine slučajeva, i u drugim firmama (taksi udruženja, mobilni operateri itd.) u kojima su muškarci iskoristili kontakte ili brojeve telefona za ničim izazvano muvanje, pa i maltretiranje, proganjanje i zlostavljanje. To jest, na činjenicu da mnoge žene žive u konstantnoj anksioznosti ili čak strahu od muškaraca koji imaju njihove telefonske brojeve i još poznaju njihove kućne adrese. I, spremni su da ih (zlo)upotrebe.

Formalno-pravna dimenzija cele priče predstavlja jedan par cipela. Po svim zakonima, pravilima i pravilnicima o zloupotrebi podataka o ličnosti, ovaj dostavljač je zaista morao da odleti sa posla. Pa i da je u pitanju bio nepopravljivi romantik (a ne nasilnik ili progonitelj) u hroničnom stanju nejebice. Ili, da je samo pogrešno protumačio izvesnu ljubaznost i osmeh na ulaznim vratima, a što se neukim muškarcima prečesto dešava. Najzad, morao je da izgubi posao čak i da se iskreno dopao ovoj ženi ili devojci tokom njihovog ovlašnog susreta, odnosno razgovora između dve ljudske životinje suprotnog pola. Dakle, svaka čast dostavljačkoj pornografiji, ali takve stvari se jednostavno ne rade van filma. Zar ne?

I mnogi su pokušali da razborito objasne zašto se tačno ne rade, kao i zašto je u igri posve nedozvoljeno muvanje. Kako iz pravne i korporativne, tako i ženske ili feminističke perspektive. Međutim, naša namera je da ponudimo i jednu istorijsku perspektivu tim povodom. U čemu je tačno stvar sa muškarcima, seksom i telefonom? I zbog čega su žene krajnje osetljive, pa toliko ljubomorno čuvaju svoje lične brojeve telefona? Evo zašto.

Telefonska skatologija

Telefon je 1876. godine izmislio Aleksander Grejem Bel. A već 1895, pojavio se i termin „verbalni egzibicionizam“, kako bi označio ponašanje muškaraca koji ostvaruju izvesno seksualno uzbuđenje tokom telefonskog razgovora. To jest, muških osoba koje ženama preko telefona govore opscene i skaradne reči, sve radi ličnog (samo)zadovoljstva. Drugim rečima, željeni ili neželjeni telefonski seks je rođen odmah ili paralelno sa samim – telefonom. Upravo zato, još 1909. godine, u Americi se pojavio i zakon koji zabranjuje upotrebu „opscenog govora, šokantnog za svakog pristojnog muškog ili ženskog telefonskog operatera“ u telefonskoj komunikaciji.

Ubrzo se pojavljuju i naučni radovi na temu, a fenomen (neželjenih) seksualnih poziva telefonom zaokupio je pažnju istraživača ljudskog ponašanja još davnih 1920-ih i 1930-ih godina. Na primer, i čuveni seksolog Magnus Hiršfeld (1920) je govorio o tom „verbalnom egzibicionizmu“ (sprachlicher Exhibitionismus), aludirajući na pacijente koji radije izgovaraju nepristojne reči u telefonsku slušalicu, umesto da prikazuju svoje nepristojne organe, odnosno da seksualno opšte sa bližnjima. A psihoterapeut Emil Gutel (1931) je prvi posvedočio o pojavi seksualne upotrebe telefona bez pristanka žene, i uveo je taj fenomen u naučnu literaturu (u radu „Geschlechtsbefriedigung auf dem Wege über den Fernsprecher“). Ovakvo ponašanje je tada etiketirano kao parafilija, odnosno kao neuobičajeno seksualno ponašanje.

Zatim, američki pravnici još 1967. godine svedoče o tome da su „opsceni i uznemirujući telefonski pozivi postali deo javnog života u Americi“, zbog oko 56.000 prijava ovakvih nakaradnih poziva mesečno. Prema jednom istraživanju iz tog perioda, čak 74% studentkinja (Univerziteta u Kentakiju) je prijavilo da su bile izložene neželjenim telefonskim razgovorima. Tim povodom, sastajao se i američki Kongres, a „perverzno telefoniranje“ ubrzo postaje savezni prekršaj, odnosno zločin. I američka policija je izdašno hapsila ove telefonske perverznjake.

Kontroverzni seksolog Džon Mani je 1970-ih godina skovao termin telefonska skatologija, da bi označio one individue i masturbante koji koriste telefonske razgovore radi seksualnog uzbuđenja i/ili orgazma. Međutim, ovo je bio samo jedan od mnogih termina u naučnoj literaturi u opticaju, među kojima su bili i telefonikofilija, koprofonija, i tome (rogobatno) slično. Konačno, 1980. godine, telefonska skatologija je uvedena u zvaničnu klasifikaciju psihijatrijskih oboljenja, odnosno u čuveni Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-3). Uzgred, u pitanju je isti onaj priručnik koji je 1974. godine (DSM-2) istorijski „skinuo“ homoseksualnost sa liste poremećaja. Ali, neželjeni telefonski seks je ostao na tom spisku i u poslednjoj verziji Priručnika iz 2013. godine (DSM-5).

Digitalna spolovila

Dakle, muškarci su koristili telefon za opscene, nastrane i nakaradne pozive odvajkada, ili od kada je telefon uopšte bio izmišljen. Ponekad sa, ali prečesto i bez pristanka žena sa druge strane žice. U poslednjih nekoliko godina, ta je stvar promenila formu, a ne i suštinu. Naime, mobilne platforme i digitalne komunikacije ponudile su nove načine za postizanje istih seksualnih ciljeva – iako sa nešto više anonimnosti usput. Muškarci i danas komotno maltretiraju i progone žene putem telefona, i samo su telefoni ti koji su u međuvremenu postali pametni.

S tim u vezi, najnovija forma telefonskog uznemiravanja žena su – neželjene, neočekivane i ničim izazvane fotografije sopstvenih spolovila, ili tzv. dick pics. Uz prateće vulgarnosti, uznemiravanja, uhođenja i proganjanja u digitalnom dobu. Da, mnogi muškarci danas neobično uživaju u tome da svojim pametnim telefonom uslikaju sopstvenu muškost ili nježnik, i kao da je u pitanju nešto naročito, nadnaravno i bog zna šta. Pa da ga zatim šeruju sa ženskom osobom sa kojom imaju sreću da komuniciraju. Stotinu mu ajfona, šta tera muškarce na to da šalju fotografije svojih genitalija ženama?

Po džepovima sopstvenih farmerki danas nosimo odistinske superkompjutere, i o kojima su prethodne generacije mogle samo da sanjare i naučno fantaziraju. Međutim, umesto da ih koristimo za rešavanje matematičkih i kosmoloških problema, ili za izgradnju mira u državi i svetu, mi radije fotkamo sopstvene penise iz najboljih uglova? Dok umesto letećih automobila, vozimo trotinete? U pitanju nije naivni fenomen, naprotiv. Prema jednom istraživanju, čak 4 od 10 žena starosti od 18 do 36 godina su bile dobile fotografiju nečijeg penisa, bez da su je ikada zatražile. Onlajn manijaci su postali digitalno sveprisutni, poput zlostavljača i čudaka koji šire kapute na ulici ili u parku.

U pitanju je izraz one iste telefonske skatologije iz perioda od pre interneta i pametnih telefona. A možda i epidemija nesigurnosti kod naših muških sugrađana ili sunarodnika? I koji patološki tragaju za pohvalama, validacijama, i tapšanjima po ramenu ili preponama? Istorijat opscenih telefonskih poziva zato i može i mora da interesuje istraživače ljudskog ponašanja iz najmanje dva razloga. Prvo, zbog porasta digitalnih komunikacija i, drugo, zbog vekovne problematike tzv. razvrata, nastranosti i bestidnosti, te sveprisutnog zlostavljanja i maltretiranja žena. I samo zato je naš famozni dostavljač hrane na biciklu morao da dobije otkaz. Pa i za primer ili kao egzemplar. Telefon je (p)ostao medijum za seks, ali i za novo seksualno uznemiravanje. A ključna ili sigurna reč tada je pristanak, o čemu ne sme da bude razgovora. Uostalom, do seksa ili prndačenja se obično pristiže na drugačiji i mnogo veštiji način. A za početak, samo saslušajmo žene već jednom.

Aleksej Kišjuhas

Kišjuhas: Saradnje narodima!
Kišjuhas: Mir svetu
Kišjuhas: Mi, heroji?
Kišjuhas: Svete granice
Kišjuhas: Nikada više?
Kišjuhas: Druga Srbija živi!
Kišjuhas: Zakon protiv slobode
Kišjuhas: Propasti hoćemo
Kišjuhas: Događanje roda
Kišjuhas: Bombe na Božić
Kišjuhas: Čemu sreća?
Kišjuhas: Škola ili crkva?
Kišjuhas: Poslednja šansa
Kišjuhas: Zapad je kriv?
Kišjuhas: Mihal i ja
Kišjuhas: Zavera vetra
Kišjuhas: Kuvanje žabe
Kišjuhas: Smrt Vojvodine
Kišjuhas: Znanja deci
Kišjuhas: Guslarski orgazam
Kišjuhas: Šta je kul?

Rodić: Kazaljke
Hromadžić: Oda lipe radosti