foto: Dženat Dreković/NOMAD

Kišjuhas: Zavera vetra

Dok se šut i iščupano drveće po Novom Sadu i Vojvodini još nisu ni raščistili, pojavljuju se teorije zavere o nedavnim olujama. Kao otrovne pečurke ili toksični narativi posle kiše.

Prema tim flatulencijama mozga ili puštenim vetrovima uma, belosvetski zlotvori su namerno poslali ovu salauku na Srbiju. I onda, sve to superćelijsko je isplanirano i veštački napravljeno, svesno nam uništavaju drveće i useve, prskaju nas iz aviona, zrači HAARP i pršti radijacija iz Ukrajine.

Naprosto, tajne i zlokobne elite nekako kontrolišu vreme i klimu nad Srbijom i uopšte. Verovatno smo čuli za to, u redu u banci, kod frizera ili automehaničara. A tabloidi i interneti su ljudima samo dodatno podmazali onu žicu koja im u glavi pridržava uši.

Srpsko-američka verovanja

A razmislimo na trenutak. Bogate elite, umesto da iskontrolišu vreme i pošalju malo kiše na, recimo, pustinje u Nevadi, Kaliforniji, Emiratima ili Saudijskoj Arabiji, radije će poslati olujni vetar i grad na voćnjak Mileta i Slavice iz okoline Čačka?

I nema veze što je nevreme pogodilo i delove Italije, Slovenije i Hrvatske – dakle, politički nasumično, pošto priroda i klima ne bendaju naše plitke nacionalne granice.

Svi koji smatraju da je oluja veštački izazvana „neka upišu studije meteorologije i neka se upoznaju sa fizikom atmosfere“, kako je za portal Raskrikavanje poručio Slobodan Sovilj iz RHMZ.

A prisetimo se, zaveraški slično je bilo i nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“. Govorkalo se da se pravi ubica krije, da su krivci satanisti, sekte i tajna društva, da je u pitanju „plan“ za oduzimanje oružja Srbima ili vaskolika izmišljotina radi oduzimanja Kosova.

Međutim, nije to ništa novo, niti rezervisano za Srbiju. Iako se ovdašnji zaveraši neretko ponose svojim prenapučenim srpstvom, njihova verovanja su upadljivo – američka.

Upravo u mrskoj Americi rasprostranjene su teorije zavere povodom svakog prokletog uragana ili masovnog ubijanja. Na primer, uragan Ijan je 2022. na Floridi odneo 161 život i bio treći najrazorniji uragan od kada se vrše merenja.

Odmah se pojavljuju teorije zavere prema kojima je on veštački stvoren (zvuči poznato?), sve da bi se gurala zavera moćnika o klimatskim promenama. Jer, globalno zagrevanje je laž, da bi se stvorila nekakva svetska vlada i uništila američka suverenost i industrija (fosilnih goriva).

Dakle, uragani su „prevara“, a Donald Tramp ih je nazvao „kineskim tajnim oružjem“. Isto je bilo i za uragane Sendi, Marija, Katrina itd.

Ili, u Las Vegasu se 2017. dogodila najsmrtonosnija masovna pucnjava u Americi (58 mrtvih), kada je izvesni Stiven Pedok iz hotelske sobe otvorio vatru na posetioce muzičkog festivala. Zaveraši su, međutim, tvrdili da on nije stvarni krivac, već su to bili islamski teroristi, ili levičari i antifašisti, ili iluminati koji žrtvuju ljude itd. Slično je bilo i za masakre u školama Sendi Huk i Kolumbajn.

Naravno, u Americi i Srbiji podjednako, dobro su poznate i masovno prihvaćene teorije zavere oko terorističkog napada 11. septembra, prema kojima je američka vlada namerno srušila zgrade Svetskog trgovinskog centra i ubila 3.000 ljudi.

A zaveraško smatranje je eksplodiralo tokom pandemije kovida 19, o takođe veštački stvorenom ili nepostojećem virusu. Najzad, drobljenja o nekakvim (Teslinim) tajnim oružjima i specijalnom ratu bila su opšte mesto u Srbiji tokom devedesetih.

Dok se o genocidu u Srebrenici (ili masakru na Markalama) ovde takođe govori iz ugla teorije zavere – kao izmišljotini ili obmani da bi se naudilo srpskom narodu. Šta je onda još jedna zaverica o superćelijskoj oluji?

Osećaj kontrole

A gde su nestale stare, dobre i relativno bezopasne teorije zavere, iz doba kada je svet bio fasciniran kosmosom? Na primer, da Amerikanci nikada nisu sleteli na Mesec ili da kriju sletanja vanzemaljaca na Zemlju? One su antinaučne, nelogične i kvarne, ali bar nisu smrtonosne poput onih o MMR vakcinama ili protiv kovida 19. Zbog ovih teorija zavere umrlo je na hiljade dece i ljudi, i čija smrt je mogla da bude sprečena.

Jer i teorije zavere o uraganima su neobično opasne. Pre svega, ako poverujemo da su to sve medijske izmišljotine, nećemo se skloniti na sigurno kada počnu nevreme i nevolja. Na duži rok, poverovaćemo i da su klimatske promene prevara, i što je takođe smrtonosno za preživljavanje – čitave ljudske vrste.

Ironično, oluja koja je pogodila Srbiju i region – jeste „veštačka“. Ali ne kako to zamišljaju teoretičari zavere. Ovo nevreme jeste stvorio čovek, ali svojom zagađujućom industrijom, sagorevanjem fosilnih goriva i ostalim nepočinstvima koja dovode do globalnog zagrevanja.

Naime, ekstremne vremenske (ne)prilike posledica su klimatskih promena, a koje uzrokuje ljudska aktivnost. Neko bi to nazvao zaverom, ali je u pitanju neformalna zavera nekoliko hiljada naftaša, lobista i industrijalaca, pa i miliona običnih ljudi za volanom.

Zavera postoji, i zove se – kapitalizam. Međutim, tu postoji i svojevrsna zavera našeg sopstvenog uma. Iako teorije zavere danas cvetaju zahvaljujući internetu, njihov stvarni uzrok počiva u ljudskoj prirodi.

Jer, uviđamo li obrazac? Uragan, oluja, pandemija, masovna pucnjava, teroristički napad ili atentat – sve su to nagli, neočekivani i relativno nepredvidivi događaji. A ljudski um je evoluirao tako da traga za jasnim uzrocima, prostim objašnjenjima i, pre svega, za osećanjem kontrole. Nasumičnosti, slučajnosti i ostali gromovi iz vedra neba su nam – mentalno nepodnošljivi.

Drugim rečima, ovaj put i doslovno – ne možemo da podnesemo da „iz vedra neba“ može da se dogodi nešto strašno. I upravo zato izmišljamo misteriozne i tajne elite, koje ipak kontrolišu i planiraju nešto, pa i nešto zlo i naopako.

Ljudi ovako postižu osećaj kontrole nad svetom oko nas, posebno ako se već osećaju nemoćno, uznemireno i preplašeno. Iza svakog zagovornika teorije zavere krije se dete koje traži varalicu, cuclu ili majčinu suknju.

Međutim, istraživanja pokazuju da je u pitanju stvarna varalica, odnosno kratkotrajna uteha. Teorije zavere ne pomažu, već učine da se ljudi osećaju još anksioznije i nemoćnije.

Promaja u glavi

Teorije zavere ljudima nude i nekakvo šatro ekskluzivno, brzo i značajno (iako lažno) znanje. Pa se sledbenici ili vernici ovih nadriteorija osećaju kao eksperti nakon par klipova sa Jutjuba. Istraživanja pokazuju i da su to mahom tzv. „narcisoidne“ ličnosti, te ljudi komparativno nižih primanja i društvenog statusa.

Narcisoidne osobe tragaju za teorijama zavere zato što se ovako osećaju specijalno. Svi ljudi na svetu tragaju za sigurnošću i izvesnošću, i žele da se osećaju bezbedno i dobro u svojoj koži. Ali, ukoliko ove potrebe nisu ispunjene, ljudi će posegnuti za teorijama zavere.

I zato je verovanje da razni „moćnici“ stoje iza nasumičnih događaja toliko mentalno utešno, te društveno i kulturno popularno. Poput zavisnika, ljudske životinje su doslovno „navučene“ na odgovore ili objašnjenja.

Međutim, ako su istinita objašnjenja previše komplikovana i nejasna, potražićemo ona koja to nisu. Najzad, ljudi su i prirodno sumnjičavi, i imaju potrebu da budu jedinstveni i specifični u društvu. Valja biti otvorenog uma, ali ne smemo dozvoliti da nam tada mozak ispadne napolje.

Teorije zavere su stare koliko i civilizacija. Antisemitske teorije zavere o zlim Jevrejima koji šire bolesti i piju krv deci vode poreklo još iz srednjeg veka. Teorije zavere su postojale i u antičkom Rimu.

Analiza 120.000 pisama čitalaca listovima Njujork tajms i Čikago tribjun u periodu od 1890. do 2010. pokazala je da su ovi čitaoci i te kako verovali u teorije zavere i pre televizije i interneta, a posebno tokom krize Velike depresije i Hladnog rata. Dakle, umesto zavere elita i meteorologa, te iluminata, masona, satanista ili Jevreja, stvarna zavera je zavera – ljudske prirode.

Jer, ljudska priroda traga za prostim uzrokom onih kompleksnih, iznenadnih i tragičnih pojava. Za planom, namerom i kontrolom, umesto grozne nasumičnosti i nepodnošljive slučajnosti. Dok ljudska priroda voli da se oseća i pametno i posebno. U pitanju je zavera vetra, odnosno promaje u glavi.

Aleksej Kišjuhas

Kišjuhas: Saradnje narodima!
Kišjuhas: Mir svetu
Kišjuhas: Mi, heroji?
Kišjuhas: Svete granice
Kišjuhas: Nikada više?
Kišjuhas: Druga Srbija živi!
Kišjuhas: Seks i telefon
Kišjuhas: Zakon protiv slobode
Kišjuhas: Propasti hoćemo
Kišjuhas: Događanje roda
Kišjuhas: Bombe na Božić
Kišjuhas: Čemu sreća?
Kišjuhas: Škola ili crkva?
Kišjuhas: Poslednja šansa
Kišjuhas: Zapad je kriv?
Kišjuhas: Mihal i ja
Kišjuhas: Kuvanje žabe
Kišjuhas: Smrt Vojvodine
Kišjuhas: Znanja deci
Kišjuhas: Guslarski orgazam
Kišjuhas: Šta je kul?

Levy: Svi su krivi osim nas
Rodić: Kazaljke