Već uvozimo rusko oružje – hoćemo li da uvozimo i ruske zakone? Pokret Dveri je zatražio od Skupštine Srbije da usvoji „Deklaraciju o zabrani propagande homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima“, sa preporukama o tome „kako zakonski zaštititi decu od ove agresivne ideologije“ i „propagande privlačnosti netradicionalnih seksualnih odnosa“. A sve je to već viđeno u Putinovoj Rusiji, i koja je 2013. usvojila „Zakon o zaštiti dece od informacija koje zagovaraju negiranje tradicionalnih porodičnih vrednosti“. Ovako su zabranjene Parade ponosa, i omogućeno hapšenje i zatvaranje LGBT aktivista. U julu ove godine, predloženo je i proširenje odredbi istog zakona, tako da svaki događaj ili čin koji „promoviše homoseksualnost“ bude krivično delo. Nakon usvajanja tog zakona, u Rusiji su naglo porasli slučajevi napada na homoseksualce, u masovnoj histeriji koja podseća na evropski lov na veštice iz ranomodernog doba.
Nova gvozdena zavesa
Boško Obradović je tvitnuo i da „Svaka propaganda u javnosti mora biti strogo zabranjena i kažnjena“. Je li, boga ti? A da li to važi i za propagandu Kremlja, i zašto ne? Jer upravo narativ o „ideologiji homoseksualizma“ predstavlja rusko oružje 2.0. u propagandnom ratu protiv Zapada i liberalnih vrednosti. U Rusiji, pripadnici prozapadne opozicije se komotno nazivaju „liberastima“ (kombinacija reči „liberali“ i „pederasti“), a Euromajdan „Euro-Sodomom“. Evropa se propagandno reklamira kao strašno mesto u kojem države roditeljima kradu decu, i gde se zabranjuju reči „otac“ i „majka“. Ovo su sve lažne vesti ili dezinformacije koje penetriraju i u srpsku javnost, te među srpsku decu i omladinu. Koja zatim ponosno paradira u majicama sa Putinovim likom, ruskom zastavom ili odurnim „Z“ znakom na grudima.
Ko je mogao da pretpostavi da će duboki ideološki jaz ili nova Gvozdena zavesa između Rusije i Zapada koju naduvavaju kremaljski ideolozi biti – homoseksualci? Ne slobodna trgovina, ne demokratija, ne nuklearne bombe, nego – gejevi i lezbejke? A nije da otpaci ove grozne zavese više ne postoje. Prema Evropskom društvenom istraživanju iz 2018. godine (hvala kolegi sociologu Aleksandru Tomaševiću na podacima), postoji oštra podela između Zapadne i Istočne Evrope na temu homoseksualnosti. Naime, sa krajnje ljudskim ili humanističkim stavom „Gejevi i lezbejke treba da budu slobodni da žive svoje živote kako požele“, masovno se slažu građani Holandije (94%), Švedske (93%), Danske (91%), Francuske i Belgije (89%), Velike Britanije i Nemačke (88%), pa i tradicionalne i katoličke Irske (90%) ili Španije (89%). Međutim, sa druge strane Gvozdene zavese (za)ostaju države evropskog Istoka: Poljska (54%), Estonija (54%), Slovačka (37%), Crna Gora (36%), Srbija (35%), Bugarska (34%), Mađarska (34%), Litvanija (26%) i, na dnu, Rusija (20%). Dakle, istraživačko pitanje uopšte nije bilo o gej paradama ili gej brakovima, ma kakvi, već samo o tome da li gej osobe mogu da slobodno žive svoje živote ili jok. I, većina građana Istočne Evrope (izuzetak su bile Slovenija i Češka) smatraju da – ne mogu, jer ne može.
Konzinterna
Upravo na ove zemlje puca Putinov režim u svojoj ideologiji društvenog konzervativizma, i pokušaju izgradnje Konzervativne Internacionale ili Konzinterne. Kao što je već bilo reči u Fusnotama, Putin nastoji da povrati mesto Rusije kao svetske supersile, ali mu (nakon pada Berlinskog zida) nedostaje dovoljno atraktivni ideološki okvir. Pronašao ga je upravo u „tradicionalnim porodičnim vrednostima“ na koje se pecaju (kulturni) gubitnici globalizacije. I koje zatim dezinformacijama narajcava na krstaški rat sproću gejeva, lezbejki i trans osoba – a zapravo na sukob ili džihad protiv mrskog Zapada. Drugim rečima, pederi su samo (ne)vešti izgovor, a radi se o zapadnim vrednostima u celini. Tačnije, o vrednostima prosvetiteljstva, materijalizma, demokratije, modernosti i slobode, a kojima se suprotstavljaju nacionalni romantizam, duhovnost, autokratija i patrijarhalno društvo.
Ovakvi zakoni ili skupštinske deklaracije bi morali da zabrinu sve nas, a ne samo gej osobe ili LGBT aktiviste. Uostalom, Putinov zakon protiv homoseksualnosti u svom tekstu nijednom ne spominje – homoseksualnost. Iako je jasno da mu je namera da ograniči svaki (raz)govor o istopolnim odnosima u javnosti (da bi navodno zaštitio decu i nejač). Međutim, u pitanju je i napad na fundamentalno pravo slobode govora i izražavanja za – sve Ruskinje i Ruse. I u tome je kvaka, i na taj način valja kritikovati uvezene predloge i podle idejice o sličnim zakonima u našoj Republici. Drugim rečima, čak i da većina građana Srbije smatra homoseksualnost za moralno problematično ponašanje, te oseća izvesnu nelagodu ili čak prezir prema gej osobama, morali bismo (da smemo) da razgovaramo o tome, zar ne? Otvoreno, slobodno, i bez sovjetskog straha da će nas uhapsiti i poslati u gulag zato što iskazujemo (nepopularno) mišljenje.
U svom beslovesnom virkanju iz Putinove stražnjice, da li Dveri i njima slični uopšte kapiraju sledeće. Ukoliko zabranimo pozitivne narative o homoseksualnosti danas, zabraniće nam negativne narative o vlasti ili Aleksandru Vučiću sutra. Deklaracija ili zakon protiv „ideologije homoseksualizma“ samo je uvod u zakon protiv svake ideologije ili pogleda na svet koji nije u skladu sa društvenim, verskim i političkim mejnstrimom. Pogledajmo u Moskvu kojoj se (iz udobne daljine) toliko divimo. Stotinu mu gej lobija, u Rusiji izdašno ubijaju, truju, i hapse sve antirežimske političare, aktiviste i novinare. Da li je to moralna distopija ili „1984.“ u kojoj želimo da se probudimo sutra, samo zato što nam se ne dopada da se dva muškarca drže za ruke?
S tim u vezi, upadljiva sramota je što većina tzv. proevropske opozicije glasno ćuti na tekuću debatu o Evroprajdu (sa izuzetkom koalicije „Moramo“). I što se ova debata po medijima vodi jedino između LGBT aktivista i pravoslavnih litijaša. A reč je i o fundamentalnim pravima na slobodu govora, izražavanja, pa i demonstriranja. I što bi moralo da interesuje sve nas, ko god da nas seksualno (ne) privlači. Danas okupljanja, šetnje, i „ideologiju“ zabranjuju osobama sa drugačijim seksualnostima. Ali, već sutra će ih zabraniti i osobama sa drugačijim politikama, vrednostima ili pogledima na svet. Vodeći narativ litijaša je taj da gej manjina nešto nameće strejt većini, i što nije dopustivo. A zašto nije, moliću lepo? Ukoliko pristanemo na tu zlomisao, sutra će nam zabraniti svaku – manjinu, odnosno svako manjinsko ponašanje i mišljenje.
Crno-bela retorika
Retorika Vladimira Putina i naših putinčića je ta koja je ideološki crno-bela. Ako prihvatimo gej paradu, truli Zapad i Evropska unija će iskvariti našu narodnu dušu. Nestaće brak, porodica, vera i nacija. Dečaci će nositi suknje, a žene neće depilirati pazuhe. Gejevi će da kradu našu decu, poput Jevreja iz nacističke propagande. Dok u stvarnosti, i u samoj Evropskoj uniji postoji čitava lepeza u pravima gej osoba, od Holandije (koja priznaje punu jednakost stupanja u brak) do Slovačke (koja ne priznaje ni istopolne zajednice). Međutim, ono što zaista ujedinjuje Zapad i Evropu jeste – sloboda udruživanja i govora za sve njene građane, bez obzira na seksualnu orijentaciju. Iz tih razloga, a ne zbog nekakve „promocije homoseksualizma“, gejevima i lezbejkama mora biti dozvoljeno da održe Paradu ponosa. I zato se Evropa toliko uzrujala pošto je beogradski Evroprajd doveden u pitanje.
Ako Kremlj u Srbiji zabrani izmišljotinu koju naziva „ideologijom homoseksualizma“, to faktički ograničava slobodu svih građana Srbije. I uvodi moralnu policiju ili talibanštinu u naše društvo. Debata o Evroprajdu i „gej ideologiji“ je zato i debata o slobodi govora i izražavanja. O tome se zapravo i radi, a gejevi su samo najzgodnija babaroga za muškiće preplašene od (sopstvene) seksualnosti. Najzad, naučna istraživanja pokazuju da čim jedno društvo postane liberalnije i demokratskije, i gej osobe stiču više priznanja i prihvatanja. A posebno kada se otvori rasprava o gej pravima i usvoje određeni propisi u pravcu veće ravnopravnosti – zato što javnost ukapira da se najavljeni moralni slom nije dogodio. Ovo je bio slučaj u Češkoj, Poljskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, gde se javno mnjenje vremenom promenilo, i najzad opustilo povodom svojih gej sugrađana.
A upravo to je ono što najviše plaši Vladimira Putina i njegove satrape u Srbiji. Jedna mogućnost liberalizacije i mnogo otvorenijeg društva, a ne veća tolerancija prema homoseksualnosti kao takvoj. Uostalom, da su Putin i putinoidi vaistinu zabrinuti za porodicu, decu i moralno tkivo nacije, pozabavili bi se i raspojasanim nasiljem (u porodici), korupcijom i kriminalom, te ljudskim i socijalnim pravima, umesto preopterećene fiksacije na gej osobe. Putin dobro razume da je država u kojoj je građanima omogućeno da slobodno demonstriraju na ulici, ona država u kojoj on neće moći da vlada zauvek. Skapirajmo već jednom. Nije moralno skaradna Parada ponosa, moralno skaradan je svaki zakon ili propis protiv ljudske slobode.