Nikada do sada nismo imali ovakav rat, rat sa apsolutnim pristankom, u potpunoj tišini i slepoj podršci. Rat bez ijednog glasa protiv, bez protesta, bez odbijanja vojne mobilizacije, bez opozicije. Ni na njegovom početku ni na vrhuncu. Jednoglasni pristanak i potpuna podrška, koja isključuje arapske građane kojima je zabranjeno da se pobune, bez ijednog pitanja čak i bez ikakve sumnje.
Da li rat koji je pobio skoro dvadeset hiljada ljudi u Gazi, većinom nevinih, i uništio skoro sve domove i živote u Pojasu, jeste najopravdaniji rat u istoriji Izraela? Ako nije, kako to da nema nijednog glasa koji poziva da se prekine krvoproliće? Čak i sve veći gubici na izraelskoj strani nisu izazvali pitanje do kada? I još koliko?
Većina ratova koje je Izrael vodio su bili ratovi po izboru. Skoro svi su na početku imali podršku, ali ubrzo, kada bi se pokazala njegova strašna cena i uzaludnost počeo bi otpor. Nakon što bi se završili većina bi već bila protiv rata. Kada se pogleda unazad mnogi su bili protiv. To je bio slučaj u dva skorašnja libanska rata i u svim napadima na Gazu i Zapadnu obalu. Svi su bili kraći od sadašnjeg koji će se završiti našim spasenjem. A ovog puta su svi za i niko ništa ni ne pita. Mediji danonoćno po studijima ispiraju mozak građanima na način koji do sada nismo videli. Čak i oni koje sumnje počinju da muče, ne usuđuju se da ih javno iznesu. Jer samo zajedno ćemo pobediti.
To je rezultat rata koji je izbio nakon varvarskog i zločinačkog napada, ali koji se od tada ne može obuzdati. Rat bez ograničenja koji nije dozvoljeno osporavati niti mu se sme suprotstaviti. U očima izraelskih Jevreja njegov opravdani početak opravdava i svaki nastavak. Sada nakon dva strašna meseca možda će početi da se budi sumnja.
U arapskoj zajednici nema nikog ko nije potresen zbog prizora iz Gaze. To su njihova braća i rođaci. Nasuprot Jevrejima, oni su izloženi realnosti u Gazi koja je nama uskraćena pod okriljem jadnih, propagandnih medija. Ali izraelski Arapi ne mogu da protestuju. Sadašnja vlada im preti više od bilo koje prethodne, brutalno ućutkuje i šalje u zatvore. Izraelski Arapi trenutno žive u strahu od vlasti i jevrejske javnosti kakvu nisu upoznali još od Nakbe 1948. godine.
I u jevrejskoj zajednici, ako ostavimo po strani ogromnu podršku ratu zajedno sa svim zločinima koji ga prate, postoje oni koji počinju da uviđaju užas koji Izrael čini. Ali je i ovde strah od odmazde velik zbog terora aktuelne vlasti, ulice i „razočaranih“. Rezultat je da imamo rat kom se niko ne protivi.
U Putinovoj Rusiji ima više otvorenog protivljenja ratu u Ukrajini nego što ga ima u navodno demokratskom Izraelu ratu u Gazi. Ne zato što su dva rata ista, u Ukrajini je rat mnogo kriminalniji, ali prema sredstvima i rezultatima oni postaju sve sličniji. Stravični prizori, neopisiva patnja miliona nevinih, a sve uzalud.
Patnja Gaze ne može doneti nikakvu korist Izraelu. Zima se približava i patnja će se udvostručiti. Izrael nikada nije izazvao ovakvu destrukciju i nije ubio toliko dece i ljudi kao u ovom ratu. Kada se javni diskurs fokusira samo na stvarna i izmišljena vojna dostignuća, uz beskrajno valjanje u izraelskoj patnji i samo na tome, a s druge strane se sprečava bilo kakav izraz protivljenja rezultat je jasan. Što se Izraelaca tiče ovaj rat može trajati unedogled, a ubijanje stanovnika Pojasa Gaze i njegovo uništavanje zauvek. Najmoralniji i najpravedniji.