Pobeda Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama je potvrdila ono što mi u Izraelu odavno znamo: kada liberalni blok ne nudi alternativu, populistički blok pobeđuje pred praznim golom. Svi upoređuju Trampa i Binjamina Netanjahua – zaista, postoje mnoge sličnosti – ali niko ne poredi demokrate u Sjedinjenim Državama i partije centra i levice u Izraelu. Kao što je Tramp Netanjahuov brat blizanac, tako je Kamala Haris sestra bliznakinja Benija Ganca i Jaira Lapida. Kamalin nepokolebljivi osmeh, Jairov zanosni šarm i Benijevo poštenje iza kojih ne stoji ništa.
Tramp i Netanjahu su sazdani od liderskog materijala koji izaziva jake i nepokolebljive emocije mržnje ili obožavanja. Za trampovce i bibiste nije važno šta će njihovi heroji reći ili uraditi, oni ih slede kroz vatru i vodu pa i u kriminal, jer je vođa uvek u pravu i uvek žrtva. Ali pobeda ove dvojice se dogodila između ostalog i zbog slabosti protivničkog bloka. U Sjedinjenim Državama i u Izraelu liberalni blok izaziva simpatije, ali je šupalj do bola. U Sjedinjenim Državama i Izraelu liberalni blok se naizgled protivi ratu u Gazi, ali je to protivljenje prazna, bezidejna priča i moralna praznina, dvoličnost i pretvaranje. Američki birač je pokazao da mu se to ne sviđa, a moguće je da se neće dopasti ni biračima na izraelskim izborima. Haris nije izgubila samo zbog Gaze, ali postupanje demokratske administracije po tom pitanju joj sigurno nije pomoglo na izborima. Birači ne vole prevare i pretvaranja.
Sličnost bode oči. Bajdenova administracija je u poslednjoj godini dovela pretvaranje i dvoličnost do rekordnih visina do kojih izraelski blok centra i levice još nije stigao. U istoj godini je ovaj blok dokazao da su suštinske razlike između njih i bibijevske desnice mnogo manje nego što se činilo, ako uopšte postoje. Pokazao se neverovatan jaz između izjava administracije i njenog ponašanja. Izjave su služile da oslikaju portret humane i moralne administracije koja strahuje za ljudske živote i brine zbog ljudskih prava. Borili su se za svaku humanitarnu pošiljku do Gaze, bunili zbog masovnog ubijanja i destrukcije i zabranili Izraelu da izvrši invaziju na Rafijah. Šta još hoćemo od američke administracije?
Ali u isto vreme ta humana i moralna administracija je snabdevala neposlušni Izrael oružjem i municijom u razmerama kakve do sada nije video. Nijedan moralni zahtev Amerike nije pratilo bilo kakvo uslovljavanje, nikakve značajnije sankcije nisu uvedene štićeniku koji je prekršio sva zakonska i moralna pravila u Gazi. Da li je administracija Bajdena i Haris za ili protiv masovnog ubijanja u Gazi? Da li je za etničko čišćenje ili protiv? Za genocid ili ne? Sudeći po izjavama, demokratska administracija je šokirana izraelskim akcijama. Sudeći po delima, ona podržava, finansira, naoružava i ohrabruje stravične napade na Gazu. Krv mnogih je na rukama te administracije.
Svako ko tako obilato naoružava državu ima nameru da se oružje i municija iskoriste, što je Izrael i učinio na najužasniji način. Pogledajte Džabaliju, pomislite na Beit Lahiju. Amerika je saučesnica. Demokrate su saučesnici. Liberalni birači su izvukli zaključke suočeni sa licemerjem Kamale Haris, predali se Trampovom teroru ili ostali kod kuće.
I naša opozicija je odlučna – ćutke podržava rat, u Knesetu se protivi rešenju o dve države, podržava eliminaciju UNRWA. Beni Ganc će spremno saslušati porodice otetih, toliko je emotivan i ispravan. Lapid čak zna imena poginulih vojnika napamet i saoseća sa bolom njihovih porodica. Ali od njih nismo čuli ni reč o strahotama u Gazi. Nijednu reč.
Kada su onako uznemireni i šokirani komentarisali smenu Joava Galanta, obojica su pohvalila novog ministra odbrane Israela Kaca. Ah, koliko ga oni cene, kazali su izraelski liberali.