Ne postoji delotvoran način da se svet „informiše“ o postupcima Izraela u Gazi. Uništavanje, ubijanje, izgladnjivanje i blokada tog obima ne može se objasniti i „protumačiti“ ni uz pomoć efikasne propagande poput izraelske hasbare [hasbara = propaganda – prim.ur.]. Situacija u kojoj se Izrael našao više nije „hasbarable“, da upotrebim reč koju je davno skovao pokojni izraelski diplomata Johanan Meroz.
Nikakva propaganda ne može više da sakrije zlo. Čak ni večna izraelska pobednička mešavina jevrejstva, izabranog naroda i Šoe ne može više zamagliti sliku. Užasni događaji od 7. oktobra ne mogu se zaboraviti, ali oni ne opravdavaju slike iz Gaze. Još se nije rodio stručnjak kome bi pošlo za rukom da objasni ubistvo 162 bebe u jednom danu. Taj podatak našao se ove nedelje na društvenim mrežama. Da ne pominjemo ubistvo blizu 10 hiljada dece za dva meseca.
Izrael već podiže novi „Jad Vašem“. Doveli su stotine poslovnih Jevreja iz Sjedinjenih Država do spaljenih kibuca na jugu. Među njima je bio i Natan Šaranski. On je ove nedelje posetio Kfar Azi da vidi i pokaže antisemitima šta su nam uradili. Svaki zvaničnik koji je došao u Izrael morao je da poseti kibuc Beeri. Ako bi se za vreme posete odvažio da baci pogled ka Pojasu Gaze označili bi ga kao antisemitu. Uskoro će i autobusi „Taglita“, s naoružanim vojnikom kao zaštitom, krenuti ka kibucu Nir Oz. Sumnjam da to može biti korisno.
Izraelska propaganda je sada nemoralna. Svako ko ostane šokiran samo onim što su nama uradili i zatvori oči pred onim što smo mi učinili, nije osoba od integriteta i savesti. Ne može se ignorisati Gaza i biti potresen samo onim što se dogodilo u kibucu Kfar Aza. Naravno da je naša obaveza da ispričamo i pokažemo svetu šta nam je Hamas uradio. Međutim, priča tu tek počinje. Zlo je ako ne ispričamo nastavak.
Pored strašne izraelske patnje koja se ne sme potceniti, mnogo je veća patnja u Pojasu Gaze. Ogromna i očajnička. Nema za nju objašnjenje niti je treba objašnjavati. Dovoljni su izveštaji koji dolaze iz Gaze i koji se emituju širom sveta. Svuda izuzev u jednoj malecnoj zemlji čije su oči zatvorene, a srce zapečaćeno.
Izraelsko informisanje je prevara. Izrael priča priču koja nije potpuna istina. To informisanje koje sakriva više od polovine istine jeste sramotan posao. Ali ne u Izraelu. Ovde groteskne ličnosti kakva je glumica Noa Tišbi postaju heroine trenutka. Glupo ogovaranje Benija Ganca, koji je s osmehom na usnama došao na zabavu u njenu čast, s čašom u jednoj ruci dok drugom grli Tišbi, promašuje poentu.
Suština je da ovde varalice postaju junaci. Pogledajte X nalog Noe Tišbi i sve će vam biti jasno. Zvezdana holivudska prašina, new age, zagrljaji, suze i „colgate“ osmeh. Kič i smrt. Jevrejski narod je iz Izraela, mi smo odavde, kaže žena koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Samo što je sletela na aerodrom i već je morala da trči u sklonište. Naravno, sve je slikala da bi svakom „prijatelju Izraela“ ti prizori slomili srce i naterali mu suze na oči.
A tek nakit: dve Davidove zvezde, ne jedna, za svaki slučaj, ogrlica i mapa „od reke do mora“, sve zlatno. Četvrt miliona pratilaca. Hanuka je cionistički praznik, a Tel Aviv je pod neprijateljskim udarom. „Morate da zamislite kako će izgledati Bliski istok kad Hamas bude poražen“, objašnjava ona Piersu Morganu na kanalu TalkTV. Želite li da znate kako će zaista izgledati Bliski istok? Gaza uništena do temelja, dva miliona ljudi bez doma, a naspram njih država aparthejda, takođe pretučena i izranjavana. Ali o tome Tišbi ništa ne zna.