Amilina i Mikijeva abeceda
DDD ddd ДДД ддд
Drvo
Drvo je nevjerovatno. Osim što izmisli voće koje volim, drvo izmisli i sto, stolicu i klupu: sto za ručak, stolicu za školu, klupu za dedu kad idemo u park.
Zamislite, drvo je izmislilo i papir! Jednom davno jedno dobro drvo je reklo: „Ako znate da pišete, evo ja ću se pretvoriti u papir, pa pišite!“. I tako je nastao papir.
Da, da, kažem, ja sad znam i slovo D, i ispisujem ga na papir: D. D ima dušu, kao drvo, kao dedo, kao dom, kao dar.
D je debeljuškasto, drvenasto, duboko i drago. Divno!
DDD ddd ДДД ддд
Duša
To je nešto što se ne vidi, ali znači da je neko divan, kao ja. Dedo mi kaže: „Dušo moja“ i ja znam da je to nešto dobro. I da ću od dede dobiti nešto. Kao kinder-jaje. Kao balon. Kao CD plejer. Kao svašta dobro. Duša je i mama, kad se tata vrati kasnije s posla, a ona ljuta; on joj kaže: „Pa, dušo, morao sam ostati malo duže, slavili smo direktorov rođendan…“ Ja odlično znam što je rođendan, ali ne znam baš dobro šta je direktor, mada i on ima slovo D, ali znam da mama tada zalupi vratima i šuti još čitavih dva sata. Što znači da duša kad je ljuta šuti. Dok ne počne Dnevnik. A kad počne Dnevnik, sa velikim D, onda se svi odrasli pomire i komentarišu razne politike, što mene ni najmanje ne zanima pa odem da se igram u svoju sobu. Slovo D imaju i dječaci i djevojčice, ali djevojčice imaju ljepše i elegantnije D. Napišeš krug, presiječeš ga sa I i dobiješ dva D, jedno naopačke i jedno pravilno, to jest jedno lijevo i jedno desno, kao u ogledalu. Divno!