Amilina i Mikijeva abeceda
EEE eee
Ekser
Ponekad iz tatine radionice ukradem ekser, pa ga ukucam u gredu i napravim nešto kao vješalicu. Evo, kažem mami, ovdje objesi nešto. E, bravo, kaže mama, baš si pravi majstor. I objesi kecelju.
E, nećemo tako, ljuti se tata i skine ekser – ne može ekser baš svugdje da se zakucava.
Eh, uzdahnem, nema više eksera, ali je ostalo slovo E.
E je slatko slovo. Imaju ga ekler, med, pečenje i šećer.
E je učeno: ima ga evolucija, ekonomija, Evropa.
Ima ga i Emina, moja druga simpatija. Eh, Emina!
EEE eee
Evropa
To je jedan veeeeeeeeliki kontinent na kojem mi živimo. A kontinent je jedna veeeeeeeelika zemlja koja pliva u veeeeeeeeelikom moru. Eh, vidite li samo koliko sam slova E ovdje naredala? U Evropi se nalazi mnogo zemalja i mnogo gradova, ali od svih zemalja ja najviše volim Bosnu i Hercegovinu i u njoj svoj grad. Mada bih ponekad voljela otići u Pariz, pa u London, pa u Rim – tamo ima manekenki i mode koliko hoćeš, to me jako zanima. Znam da tamo ima i puno historije, ali meni se nešto više sviđa moda nego historija: moda se stalno mijenja, a historija je baš onako kako se dogodilo i nikako drugačije. Moga bi brata sigurno tamo zanimale video-igre i neke tehnike i tehnologije. Mogao bi on sa tatom na neki sajam kompjutera, a mama i ja bismo išle na modne revije i u butike i u restorane. Eh. Eeeh. Eh. „Bajke, bajke“, kaže mama. „Ama nisu“, kažem ja. „Samo čvrsto vjeruj, i ono samo dođe: ako nećeš ti u Pariz, zažmiri i pozovi ga, pa će Pariz doći tebi!“ To se ni meni još nije desilo, ali vjerujem da bi se desilo samo kad bih jako poželjela. A za sad ne želim jako jer mi se sviđa moja zemlja i moj grad. Ali ako poželim… Eeeeeh!