Amilina i Mikijeva abeceda
KKK kkk
Krađa
Ovu riječ na K ne pominjem zbog sebe nego zbog svoga brata: on stalno po kući nešto kraducka. Ne krade on ozbiljno, kao odrasli – ma ne! On samo kraducka. Čokoladu iz plakara ne ukrade cijelu nego je kraducka nekoliko dana, laganice, dok je ne smaže cijelu a da niko ne primijeti. Keks kraducka komadić po komadić. Bombone jednu po jednu. Mama to napokon otkrije; upale joj se lampice, pa na kućnom sastanku kaže: „Neka se javi miš koji je kraduckao čokoladu!“ Svi šute. Onda ja kažem: „Nije miš, nego…“
I taman kad hoću da kažem ko je krivac, moj brat tužno zacijuče: „Ciju, ciju“, baš kao miš. A mama kaže: „Velika sreća da se javio miš, jer bih pomislila da je kradljivac jedno od moje djece“. Moj brat sav sretan pobjegne iz sobe, a ja, zbunjena, kažem mami: „Ali mama, kradljivac je…“ „Mir“, kaže mama, „vidiš da je upravo pobjegao iz sobe.“ I ja se tu sva zbunim, jer ima u tome neke istine, ali ja ne mogu da je shvatim. A poslije razmišljam i sjetim se da mi brat, kad nešto od slatkih stvari kraducne, dâ po komadić, pa shvatim da to mama u stvari namjerno radi. Valjda zato ostavlja te slatke stvari svuda po kući.
Krađa ne valja, ali ako moj brat kraducka čokoladu, moram priznati da sam za! Navijam za čokoladnu krađicu, a odrasla krađa neka ide na sud i na dušu odraslima! K kao kraj!
KKK kkk
Krava
Osim što ima raznih krava u našoj zgradi, kako kaže mama, ima i pravih, na livadi. Volio bih da imam livadu, i na livadi kravu, i u kravi vratanca, koja otvorim, a tamo raznog sira, pavlake, mlijeka… Mlijeko bih dao mački, pavlaku mami za šlag, a sir bih pojeo sam. Ili sa apetitom. Može i sa nekim drugom, da meni ne bude mnogo ili dosadno.
Krava ima slovo K, kao što ga ima i mamina krojačica, i mamin kristal, tatina kola, kompjuter i kredit, tetkini kolači i kino.
Krađa ima slovo K, ali to se ne smije. Ma kakvi!