Amilina i Mikijeva abeceda
III iii ИИИ иии
Ideja
Ja sam vam puna-puncata ideja! Stalno mi padaju na pamet; nekad mi dođe da puknem od ideja. Samo kad bih imala novca i nekoga da ih ostvaruje za mene. Doduše, neke ideje mogu ostvariti i sama, ali za većinu mi treba pomoćnik. Na primjer, padne mi na pamet ideja da moram pospremiti sobu – eh, ideja je dobra, nije baš ni originalna, ali pošto je moja onda je prava − ali ko da je ostvari? Neću valjda ja? Zato mi trebaju pomoćnici. Najbolji bi bio moj brat jer je pri ruci, ali on neće pa neće. On ovakvu ideju ne ostvari čak ni kad mu mama, vrhovni šef naše kuće, naredi da pospremi, a kamoli ja. Za te stvari su najbolji kućni patuljci, ali kad god mi zatrebaju, nisu tu. Valjda i oni ispare kad nešto treba da se radi. Biće da ih mama negdje odvede jer misli da ja ipak sama moram uraditi neke stvari. Ideje su divna stvar. Posebno ako ti se ostvare, kao odlazak na more ili na skijanje. Mama kaže da je tata pun ideja, a prazan u ostvarenju tih ideja. U tome mi je jako sličan. Brat uvijek ima neke lude ideje. Dedine ideje su dosadne. Nanine su ostvarljive i zato nezanimljive. Mamine su ideje lijepe, ali za njih nema para. A moje ideje su genijalne i neshvaćene. Zato se ja osjećam kao neshvaćeni genije. Valjda kad odrastem više neću biti genije, pa će i moje ideje moći da se ostvare! Akobogda, kaže nana. Ih! Kažem ja. Ih!
III iii ИИИ иии
Istina
To mi ponekad teško pada. Eto, nije baš neophodno da se sazna istina kad maznem kolač iz frižidera, a kažem da ga je pojela mačka.
Ne znam kako, ali se istina uvijek dozna, mada mačka ne govori naš jezik. Čudno. Kad kažem: Vazna sama pala i razbila se – svi znaju istinu, a vazna im nije rekla.
Mora da ima negdje neki patuljak koji sve otkucava mojima. Kako inače znaju šta je istina, a ja ne znam? I kad god nešto slažem, mama kaže: Ne laži, po nosu ti se poznaje. A nos kao nos: u ogledalu se ništa ne vidi. Interesantno. I istinito, kao slovo I: istina je da izgleda kao uskličnik naopačke. Ili kao stub na kojem spava tačka. I ima istorija, ime i inat. Istoriju i ime imaju države, a inat imam ja, ponekad, kad neću da kažem istinu. Ali poslije priznam, časna riječ. Ipak.