Amilina i Mikijeva abeceda
FFF fff ФФФ ффф
Fotografija
Kad sam se ja rodio, istog dana su napravili moju fotografiju: nešto malo, umotano i kmekavo, čini mi se da nisam ja. Ne sviđa mi se ta fotografija jer me nisu pitali hoću li da se slikam ili neću.
Sad imam najdražu fotografiju: mama, tata, mačka i ja. Mama i tata su iza zavjese, mačka se vidi u ćošku, a ja sam zauzeo cijelu fotografiju: e, takve fotografije volim.
U našoj kući mama je uvijek frapirana, tata frkće, a ja foliram – lijepo se smjestilo slovo F u naš stan.
Ima ga u foteljama, fikusu i frižideru. Nekad tata kaže: FALA, sine. A ja kažem: To jeste slovo F, ali nije pravilno – kaže se HVALA.
E, fala ti za hvala, kaže on.
Frapantno!
FFF fff ФФФ ффф
Film
Joj, što volim filmove! To je jedino što istom snagom volimo i brat i ja. Mogla bih po cijeli dan da se ne maknem od televizora, što mami ide na živce: ona podivlja kad vidi kako je lijep dan napolju, a mi buljimo u TV. Istina, bolje je da se malo nadišemo zraka, slažem se, ali u filmovima ima svega što nema u životu, a u životu ima zraka koliko ti volja, sačekat će on nas, a filmovi neće! Ma, šalim se: volim ja biti napolju, posebno ljeti, kad idemo na bazen i ostanemo po cijeli dan, a filmove ostavim za uveče. Jedino me živcira što moj brat voli strašne filmove, a ja volim ljubavne, pa se tu posvađamo. Onda mama riješi problem tako što jedno veče gledamo ljubavni, a drugo strašni film. Ljubavni film je za plakanje, a strašni za prepadanje, ali sve se to zaboravi ako s nama film gleda mama, jer ona kaže: „Ništa to nije stvarno, oni samo glume!“ I odmah nam bude lakše i više nismo ni tužni ni isprepadani nego se počnemo zezati, klopnemo mamine kokice i gucnemo sokić pa onda fino odemo na spavanje. F je super jer s njim počinje ime moje tetke, a o njoj vam je moj brat ispričao fantastične stvari, pa je zato meni F frapantno i fino kao Ferida – fenomenalna tetka!