Amilina i Mikijeva abeceda
Dž Dž Dž dž dž dž Џ Џ Џ џ џ џ
Dženana
Dženana je moja najbolja drugarica. Sjedimo zajedno u klupi i idemo poslije škole kod nane da pojedemo sendvič sa džemom. Moj brat najviše voli džem od jagoda, posebno ako je prisutna i Dženana: onda sastavi dva slatka Dž: klopa džem, a gleda u Dženanu. On to, naravno, nikad ne bi priznao, mislim ono o Dženani, ali čak i Dženana vidi koliko mu se dopada, pa to dobro iskoristi. Kaže mu, onako slatko kao džem: „Mogu li dobiti malkice?“ A on joj odmah otkine pola sendviča, što ne bi uradio za mene i da sam mu stoput sestra a ne jednom! Po tome najbolje znam koliko mu se Dženana sviđa. Kad ovo pročita, sigurno će reći da je sve ovo čista laž, i da je pristao i na sendvič i na Dženanu zbog slova Dž, dakle u naučne svrhe! Dobro, dobro, kažem ja, evo – naučili smo Dž samo zahvaljujući tome što se moj brat žrtvovao za nauku, a ne za džem i Dženanu. Ali džaba mu. Znam ja! Imam ga u džepu!
Dž Dž Dž dždždž Џ Џ Џ џ џ џ
Džem
Nana svake jeseni pravi razne džemove, da prste pojedeš! Džem od šljiva, od jabuka, od malina… Ali, ona zna šta ja najviše volim: džem od jagoda. Kad pođem u školu, napravi mi sendvič: dvije tanke kriške hljeba, a unutra debeli džem od jagoda. Sve sjedim na časovima i mislim: kad će veliki odmor da te smažem, divni džeme od jagoda… Slovo D sam naučio, a slovo Ž znam unaprijed: kad sastavim D i Ž dobijem Dž. Dž se skriva u džepovima i u džakovima, džangrizavo je kod stare komšinice, a slatko kod Dženane, kao džem od jagoda. Toplo je slovu Dž u džemperu, a snažno u džinovima koji vježbaju džudo i džiju-džicu.