Amilina i Mikijeva abeceda
BBB bbb БББ ббб
Barbika
Oh! Kad kažem Barbika, sve mi se zavrti u glavi… Kad god nana kaže: „Vidi nanine curice, lijepa kao Barbika“, moj brat prasne u smijeh i kaže: „Bljak!“ Baš je bezobrazan. A ja zaista sebe ponekad pogledam u ogledalu i pomislim da to nisam ja nego Barbika! Jest da ja imam kratku smeđu kosu, a Barbika dugu plavu i kovrdžavu, ali ko bi se još bavio sitnicama – osim moga brata. Mogla sam ja pod slovom B napisati i brat, ali on sigurno nije lijep kao Barbika, mada mu B odlično stoji u bezobrazluku. I batine mu dobro stoje, posebno kad ih dobije on, a ne ja: u bubicu se pretvori i samo kmezi: „Buuu-buuu“. Onda mi ga bude žao pa mu donesem Barbikine stvari i haljinice da ga utješim, a on kaže: „Bježi, to je za curice“, i od ljutnje prestane da plače. Čak dva slova B imaju bebica, bobica, bubica i babica, i sve je to lijepo kao bajka. Slovo B imaju bombe i bombone, ali se odlično zna šta je od ovo dvoje užasno a šta slatko. O bombama neću, a o bombonama hoću – u svako doba!
BBB bbb БББ ббб
Buba
Baš kad sam jutros kopkao po saksiji na prozoru, pojavi se iz zemlje buba i vikne: BU! A ja se ne uplašim! Buba je mala, malecka, bubica takoreći.
I ja se pretvorim u bubicu kad oborim nešto stakleno i ono se razbježi svuda po sobi. Tata pobjesni, a mama kaže: „E, sad da si se u bubu stvorio“. Ja se ububim i kažem:
„Bbbbbbaš sam zabrljao, tata. Ali sam zato naučio slovo B!“
Tata se nasmije i kaže: „Bravo, barabo jedna.“
A meni baš drago.
B je kao bombona zato što nisam dobio b kao batine. Bajno!