Amilina i Mikijeva abeceda
ZZZ zzz ЗЗЗ ззз
Zima
Jeste da više volim ljeto, ali ni zima nije loša kad se svi lijepo dogovorimo i odemo na planinski odmor: tata brine da se auto ne smrzne, da su sanke i skije u ispravnom stanju. Mama brine jesmo li jeli dovoljno vitamina i svih drugih jedućih i zdravih stvari. Nana brine o pletenju kapa, rukavica, šalova, debelih džempera koji nas čuvaju od hladnoće. Dedo ostane u kući i stalno zove telefonom: „Dolazite kući, šta ćete po tom strašnom snijegu na planini? Ko je vidio da se djeca vode na ovu studen!?“ Tetka dođe na jedan dan i vodi nas na posmatranje zimskog pejsaža: „Vidite, mali moji, kako je priroda veličanstvena!“ Tetka misli da mi bez nje ne bismo mogli da uživamo u čarima prirode – ma, dobro, pisci su vam takvi: oni misle da mi bez njih ne vidimo ništa! A ja stanem, namjerno, na vrh brda, i kažem: „Jao, tetkice, baš si nam pokazala pravi predio!“ A ona se, kao i svi pisci, rastopi kao sladoled na moju izjavu: ma znam ja s tetkama! Posebno sa tetkama piscima!
ZZZ zzz ЗЗЗ ззз
Zlato
Kad bih imao zlatne šipke, držao bih ih u sefu u banci. Pa kad moji nemaju para, ja ih iznenadim: prodam zlatne šipke i para koliko voliš.
U stvari, u našoj kući ima jedno zlato. To je moja sestra. Svi za nju kažu: Zlato moje, posebno tata.
A ja znam da to nije istina: da je ona stvarno zlatna, ja bih je prodao, pa bismo imali puno para, a sto posto znam da je niko neće kupiti. Može ona biti od kakvog god metala, ali zlatna nije, garant, pa makar imala čak i slovo Z!
Z se zavuklo u zlato pa tamo sija.
Z je hladno i zubato i zamrznuto u zimi, zabrinuto za zdravlje i zgodno kod zavodnica.
Lezi u topli krevet, zažmiri i spavaj: ZZZZZZZZZZZZZZ.
Lijepo sanjaj!