Abecedenje: Slovo A

Amilina i Mikijeva abeceda

AAA aaa – Amila

To je moje ime. Moj brat bi pod ovim slovom stavio svašta drugo samo ne moje ime, na primjer auto, ili avion – on tih autića i aviončića ima koliko ti srce želi, stalno se po kući saplićemo preko njih – a nikad ne bi priznao da slovo A baš lijepo stoji u mome imenu. Po abecedi je slovo A prvo, a u kući sam prva ja; onda dođe mama – mada njeno ime ne počinje sa A, ipak je ona prva poslije mene – pa onda tata, pa maca (ona ima mnogo A kad se mazi i kaže mijaaaaaaaaaau), pa moje lutke: jedna se zove beba Ada, a druge se ne zovu nego im ja kažem „bebo“.

Slovo A imaju riječi ALI i AKO. Kad mama kaže: „AKO pospremiš sobu, dobit ćeš čokoladu“, ja kažem: „ALI, mama… Može li čokolada prvo, pa onda…“ A ona me presiječe: „E, bogme ćeš je sada pospremiti i bez čokolade!“ Što je dokaz da je, iako ima dva A, moja mama ponekad opasna. Posebno kad joj brat i ja nešto smaslamo; onda je ljuta kao aždaha, a mi se povučemo u svoju sobu i budemo manji od malecnog slova a!

AAA aaa – April

April je najbolji jer sam se ja tada rodio. Ako padne kiša, to je dobro zato što se rađaju biljke i djeca. Ama, baci kišobran i pošteno pokisni. Rasti!

Kad se mokar-mokarcat vratiš kući, reci: Baš neka sam pokisao, hoću da porastem kao drvo!

Hoću da rastem kao slovo A: i slovo a je nekad bilo malo, a onda je poraslo u veliko slovo A. Aaaaaaaaapćiha!

„Nazdravlje ti prvo slovo abecede“, kaže tetka.

„Hvaaaaaaaala, kažem ja. „A štaaaaaaaaa si mi donijelaaaaaaaa?“

Abecedenje

Abecedenje: Slovo B
Abecedenje: Slovo C
Abecedenje: Slovo Č
Abecedenje: Slovo Ć
Abecedenje: Slovo D
Abecedenje: Slovo Dž
Abecedenje: Slovo Đ
Abecedenje: Slovo E
Abecedenje: Slovo F
Abecedenje: Slovo G
Abecedenje: Slovo H
Abecedenje: Slovo I
Abecedenje: Slovo J
Abecedenje: Slovo K
Abecedenje: Slovo L
Abecedenje: Slovo Lj
Abecedenje: Slovo M
Abecedenje: Slovo N
Abecedenje: Slovo Nj
Abecedenje: Slovo O
Abecedenje: Slovo P
Abecedenje: Slovo R
Abecedenje: Slovo S
Abecedenje: Slovo Š
Abecedenje: Slovo T