Amilina i Mikijeva abeceda
AAA aaa – Amila
To je moje ime. Moj brat bi pod ovim slovom stavio svašta drugo samo ne moje ime, na primjer auto, ili avion – on tih autića i aviončića ima koliko ti srce želi, stalno se po kući saplićemo preko njih – a nikad ne bi priznao da slovo A baš lijepo stoji u mome imenu. Po abecedi je slovo A prvo, a u kući sam prva ja; onda dođe mama – mada njeno ime ne počinje sa A, ipak je ona prva poslije mene – pa onda tata, pa maca (ona ima mnogo A kad se mazi i kaže mijaaaaaaaaaau), pa moje lutke: jedna se zove beba Ada, a druge se ne zovu nego im ja kažem „bebo“.
Slovo A imaju riječi ALI i AKO. Kad mama kaže: „AKO pospremiš sobu, dobit ćeš čokoladu“, ja kažem: „ALI, mama… Može li čokolada prvo, pa onda…“ A ona me presiječe: „E, bogme ćeš je sada pospremiti i bez čokolade!“ Što je dokaz da je, iako ima dva A, moja mama ponekad opasna. Posebno kad joj brat i ja nešto smaslamo; onda je ljuta kao aždaha, a mi se povučemo u svoju sobu i budemo manji od malecnog slova a!
AAA aaa – April
April je najbolji jer sam se ja tada rodio. Ako padne kiša, to je dobro zato što se rađaju biljke i djeca. Ama, baci kišobran i pošteno pokisni. Rasti!
Kad se mokar-mokarcat vratiš kući, reci: Baš neka sam pokisao, hoću da porastem kao drvo!
Hoću da rastem kao slovo A: i slovo a je nekad bilo malo, a onda je poraslo u veliko slovo A. Aaaaaaaaapćiha!
„Nazdravlje ti prvo slovo abecede“, kaže tetka.
„Hvaaaaaaaala, kažem ja. „A štaaaaaaaaa si mi donijelaaaaaaaa?“