Amilina i Mikijeva abeceda
ĆĆĆ ććć ЋЋЋ ћћћ
Ćošak
Ima jedan ćošak u šupi iza zgrade, malecki, ćoškić, taman toliki da se ja zavučem i da me niko ne nađe. Ovo kažem vama, a bratu ne bih rekla ni za šta na svijetu, jer on bi me odmah otjerao odatle i prisvojio moj ćošak. Ja ga zovem Tajni Ćošak, i za njega sam rekla samo tati; jednom sam ga čak i dovela da vidi gdje smišljam neke tajne stvari, ali on nije mogao ni nogu da uvuče, tako je ćošak mali a tata veliki! Tata je rekao da je to mjesto baš pravo za smišljanje tajnih planova i da nikome o tome neće reći. U Tajnom Ćošku imam jednu kutiju, malu, od dječjih cipela, i u kutiji svašta tajno: jednu staru paru, jednu tramvajsku kartu, dvije žabice iz kinder-jajeta, neku dugmad, papirić od bombone, stari džepni kalendar – to je prilog moga tate ovom blagu u kutiji – mamina stara šnala za kosu, jedan cvijet izrezan iz novina, jedna mala slikovnica što sam je čitala kad sam bila mala, i još svašta drugo. Kad mi svi dojade, kad mi obaveze pređu preko glave, kad želim da budem sama, moj Tajni Ćošak je tu da me sakrije i da čuva moju dragocjenu kutiju. Imate li vi svoj tajni ćošak? Imate? Bravo za naše tajne ćoškove! Bravo za ć u ćošku!
ĆĆĆ ććć ЋЋЋ ћћћ
Ćilim
Naravno da volim ćilime, ali samo leteće!
Sjednem nasred ćilima u svojoj sobi, uzmem daljinski upravljač i letim, letim, sve dok mama ne kaže: „E, sad ćemo da spremimo kuću.“ Ja onda ateriram sa svojim ćilimom i pređem u realnost.
Slovo ć je dobro slovo, jer da nije dobro ne bi ga imali ni kuća ni ćevapi ni voće.
Slovo ć je moćno. Ja zovnem: „Maćko!“ I ona dođe, ali mi kaže: „Ne budi nepismen! Ako još jednom kažeš maćka a ne mačka, ja ti više neću doći!“
Zato moram dobro da zapamtim: mačka se čita i piše kao čudo, a hoću se piše kao neću. Mućni malo čupavom glavicom da naučiš ć!