Amilina i Mikijeva abeceda
JJJ jjj
Jastuk
Imam jedan mali jastuk, samo moj; nana mi ga je napravila kad sam bila mala. I dan-danas ga nosam svuda po kući i nikome ga ne dam, pogotovo ne bratu. On zna da ja svoj jastuk silno volim, pa ga baš zato ponekad bubne i tresne, a ja se rasplačem jer znam da jastuka to boli. Odem da se žalim mami, a ona se nasmije i kaže: „Bleso moja mala, pa jastuk nije živ!“ A ja joj kažem: „A otkud ti to znaš?“ Pa se ona zbuni i kaže bratu da moj jastuk ostavi na miru. Meni moj jastučak priča priče kad naveče stavim glavu na njega. Kad sam izgubila prvi zubić, zavukla sam ujutro ruku pod svoj jastuk i našla jednu haljinicu za Barbiku! Pa ko ga ne bi volio! Jastuk koji ispunjava snove i želje! Nije bez razloga da slovom J počinje i važna riječ jastuk i još važnija riječ – ja. Ja i jastuk, dva velika druga. Kad se u nekoga zaljubim, zavučem lice u jastuk i sanjam lijepe stvari o tom i tom dječaku, a jastuk divno miriše jer zna da sam zaljubljena. Kad sam tužna, gurnem glavu u jastuk i plačem, a jastuk mi onda hitno ispriča nekoliko viceva i ja se razveselim. Slovo J imaju razne divne stvari, pa zato kažem: juhu-hu za slovo J!
JJJ jjj
Jogurt
Može ako je voćni, ali onaj drugi – eh. Onaj drugi moram da pijem, a voćni moram da sanjam. Bilo bi bolje da je obrnuto. Mama kaže da je jogurt zdrav i da se od njega raste. Ma hajde! Zamislite koliko bih tek od voćnog jogurta porastao! Kad malo bolje razmislim, rastao bih ja i od samoga voća, samo ako je pametno – banane, na primjer. Ili ananas. Mljac mljac. A jabuke! A breskve? Jagodice? Pa sa šlagom: JJJJJJJJOOJJJJJ!
Jao, umalo zaboravih –govorili smo o JJJJJ, jogurtu! J je jedno jako slovo: J imaju junak i jelovnik. Neka junaka u junačkim pričama, a meni dajte jelovnik, pa da jedem i porastem do junaka. Jašta!