Jakubović: Dad džouk

Biblioteka Zabrđe

Nekidan vozim ćerku na trening. Ispričam joj onaj stari fol iz ukrštenih riječi: zaliv u Turskoj – agda. Kaže ona ništa ne kontam. Naravno da ne konta. Ne zna ni šta su ukrštene riječi, jer ih nikada nije ispunjavala, agda ima previše kalorija pa je ignoriše, a u zaljev u Turskoj smo taman trebali ići, ali nas je spriječila korona.

Kad sam joj ukratko objasnio u čemu je fol, ona mi je rekla da je to pravi dad džouk.

E tu sam se iznerviro. Te engleštine me baš izluđuju. Nisam nikakav jezički patriota ali džaba, ide mi to na živce. Opet nešto kontam žuljaju me dad džouk i vatafakovi, a biznis, bend, dizajn, sendvič i ostale engleske riječi na koje sam navikao kliznu mi u priči bez problema.

Jezik nam je raščerečen između agde i šarafcigera, između dunjaluka i šopinga, s tim što sada u taj šareni miks upadaju i fejkanje, konekšni, roustanje, suportovi, lajkovi, tu mačevi i još stotine izraza koje smo valjda usvojili koristeći internet pretraživače, izvinjavam se, brauzere.

Evo jednog primjera: Pliz, dodaj mi šarafciger ako ti nije zahmet. Popravljam kuplung, koji je bezbeli fejk, jer nekako mi nema pauvera. I onda se mi svađamo i ratujemo oko toga, da li je taj jezik bosanski, srpski ili hrvatski.

Zanimljivo je i pitanje pravopisa. Od kada su tastature zamijenile olovke, krenula je ogromna promjena u pravopisu. Dodajmo tome i upotrebu emotikona i emođija za koje do sada nisam ni znao da su dvije različite stvari 🙂  I SAD NE ZNAM DA LI DA STAVIM TAČKU, TJ. DA LI SE IZA EMOTIKONA STAVLJA TAČKA UOPŠTE – i ne vičem, nego mi je slučajno ostao upaljen kaps lok na tastaturi.

Kada bi ove četiri rečenice stavili u pismo i poslali nekome 50 godina u prošlost, da li bi čitalac mogao išta da shvati?

Kad realno pogledam, sasvim je normalno da djeca gube interes za korištenje vlastitog jezika, jer im taj jezik sve manje treba, a pravopis je svakako postao univerzalno tastaturalan. I najsitnijoj djeci je jasno da će svoj jezik koristiti samo dok ne završe školu i ne pobjegnu na zapad. Pardon, ne kaže se pobjegnu, kaže se eskejpaju.

Nemam više ništa da napišem o ovoj temi. To je to, fakat, dec it, da ne bude da sam pisao tu mač.

I baš je krejzi to što se nisam sjetio u ovaj tekst ubaciti riječ lokdaun koja mi je baš ono, top.

Brano Jakubović

Otvoreno pismo AMUS-u
Jakubović: Eurokrem
Jakubović: Normalno
Jakubović: Kolekcije
Jakubović: Bademi
Jakubović: Tavan